29. 12. 2022.

Подели:

Euronews: Најскупљи артикли продати на е-лицитацијама Управе царина

Скупоцени сатови, луксузни аутомобили, накит, ексклузивне женске ташне, али и USB каблови, слушалице, изгубљени пртљаг - све то само је део онога што је Управа царине током ове године понудила на продају на е-лицитацијама. Поједине ставке достигле су вишемилионске цене, а у буџет Србије слило се више од 68 милиона динара, стоји између осталог у тексту објављеном на порталу Euronews.

Електронске лицитације уведене су крајем марта 2022. године, а до половине децембра окончано је 29 интернет јавних продаја. Први предмет који је понуђен на продају на јавној е-лицитацији у Србији био је скупоцени сат марке ''Hublot bing bang''. За њега се надметало троје учесника, а продат је за 900.001 динар на првој електронској лицитацији робе која је одузета на царини.

То, међутим, није најскупљи сат продат на е-лицитацијама ове године. Још један сат продат на првој е-лицитацији - "Omega speedmaster" привукао је огромну пажњу. За њега се надметало њих шест заинтересованих, подижући цену чак 14 пута, а на крају је продат за 1.355.000 динара.

Ипак његова цена је права ситница у односу на ручни сат марке ''Rolex М2100'' који је у новембру продат за више од четири милиона динара. Овај сат је један од пет предмета који је достигао највишу цену на е-лицитацијама.

Према подацима Управе царина, можда и очекивано, највишу цену постигле су три ставке драгоцених метала, који су у једном случају продати за више од 7,8 милиона динара, у другом по цени од преко 7,2 милиона динара, а у трећем за нешто више од 7,1 милион динара.

Након продаје по цени од 5,1 милион динара на четвртом месту нашао се путнички аутомобил "Mercedes benz GLE", а међу најскупљим ставкама нашао се један "BMW 520D" продат за готово 1,2 милиона динара.
Управа царина је кроз 38 е-лицитација на продају понудила бројну заплењену робу међу којом су биле и ексклузивне ташне, дукати, мобилни телефони, путничка али и теретна возила.

Међу највреднијим предметима, за који се очекивало да ће сигурно заголицати машту потенцијалних купаца је и дијамантски прстен "Chopard", али је он остао без власника.

На првој е-лицитацији коју је организовала царинарниц Ниш понуђен је чак и један аутобус, али је било оглашавања и изгубљеног пртљага, USB каблова, слушалица.

Према подацима Управе царина, од укупно 38 е-лицитација окончано је 29 јавних продаја и остварен је приход за буџет Републике Србије од 68.348.800,90 динара. Осим продаје заплењене робе, буџет Србије пуни се и одузетим новцем на царини.

Од почетка 2022. године до половине децембра, цариници су, према подацима Управе, због сакривања или непријављивања задржали 4.120.050 евра, 723.365 америчких долара, 131.260 швајцарских франака, 32.550 британских фунти, 8.950 аустралијских долара, 1.420 конвертибилних марака (БиХ), 243.355 украјинских гривни, 31.650 данских круна и 4.000.000 мађарских форинти, што је укупно око пет милиона евра.

Где све цариници проналазе скривену робу
Готово да не постоји место где цариници нису проналазили сакривену робу, животиње, девизе или пак илегалне мигранте.
Они који робу не желе да пријаве царини најчешће су за шверц користили фабричке шупљине возила, или пак специјално дограђене преграде, тзв. "бункере", кажу из Управе царина.

Да готово да нема места где се не може пронаћи скривена роба показује и пример рекордне заплене новца на граничном прелазу Прешево који су спречили покушај кријумчарења преко 700.000 непријављених евра и два смарагда.

То је, како наводе из Управе царина, било сакривено у кутији за прву помоћ, вратима аутомобила, рефлектујућем прслуку, торбама са пртљагом, кеси из супермаркета, кутији за парфем, кутији за лекове, пластичној корпи са дечјим играчкама, па чак и у кутији дечјих бојица.

У специјално прерађеном бункеру пода једног аутомобила на контролном пункту Мердаре пронађена је рекордна количина злата чак 11,6 килограма вредног око 44 милиона динара.Готово исто толико откривено је 15. септембра на прелазу Батровци када је у пуном резервоару једног аутомобила пронађено око 11 килограма злата вредног преко пола милиона евра.

Места скривања, као и роба која се кријумчари, како кажу, директно зависи од врсте саобраћаја.

"Примера ради, у шупљинама бродова и њиховим бројним танковима кријумчаре се углавном нафта, али и цигарете и друга акцизна роба. Авио саобраћај је карактеристичан по томе што се због ограничене тежине и габарита пртљага у њему кријумчаре мање количине наркотика, цигарета и цигарилоса, накит драгоцености, скупи сатови и слично", кажу у Управи царина за Еуронеwс Србија.

Додају да друмски саобраћај, било да је реч о путничком или теретном, карактерише широка лепеза и места скривања, али и робе која се кријумчари.

Цео текст објављен на порталу Euronews можете прочитати и овде.