Хуманитарна помоћ

КАКО ДА ПОШАЉЕТЕ ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ ИЗ ИНОСТРАНСТВА КАО ГРАЂАНИН?

Најважније је назначити КО шаље робу (ДОНАТОР) и ко је ПРИМАЛАЦ. Апелујемо да уколико се роба не шаље на унапред предодређеног примаоца, они који је шаљу назначе да је прималац ЦРВЕНИ КРСТ СРБИЈЕ.

Извоз ових пошиљака обавља уз обавезно прилагање пописа робе тзв. спецификација робе (у којој треба навести која роба се налази у товару, као и њену оквирну количину).

Потребно је приложити и оверену изјаву донатора (лична изјава се може оверити у најближем дипломатско-конзуларном представништву, у Црвеном крсту, некој од верских заједница, неком од удружења наших грађана у тој земљи или код нотара).

Не треба заборавити да роба која се шаље у хуманитарној помоћи најчешће подлеже контроли  неке од надлежних инспекцијских служби (санитарна, фитосанитарна, ветеринарска) или је за њу потребно добити сагласност надлежног министарства или  Агенције за лекове и медицинска средства.

На жалост, инспекцијске службе нису присутне на свим прелазима, па чекање на сагласност за пристиглу помоћ може бити изазвано том чињеницом, а не неефикасношћу царинске службе. Зато треба обратити посебну пажњу на то где и у ком интервалу раде наведене инспекцијске службе да би се избегло додатно чекање. Информације о томе можете погледати на следећим линковима:

www.carina.rs/pres/vesti/arhiva/237596/vazno-kontrola-hrane-pri-uvozu.html

КАКО ДА ПОШАЉЕТЕ ХУМАНИТРАНУ ПОМОЋ ИЗ ИНОСТРАНСТВА КАО ОРГАНИЗАЦИЈА? 

Пошиљаоцима се препоручује да поднесу извозну царинску декларацију у земљи отпреме или у некој другој успутној ЕУ чланици ради бржег окончања царинске процедуре.

1. Пошиљке које хуманитарне организације регистроване у некој од држава чланица ЕУ шаљу примаоцима у Србији

• потребно је поднети извозну царинску декларацију:

хуманитарне организације са седиштем у некој од држава чланица ЕУ могу поднети извозну декларацију у матичној земљи или било којој другој држави чланици ЕУ.

2. Пошиљке које шаљу остала правна лица (удружења грађана, компаније, организације, цркве, клубови и сл.) из ЕУ примаоцима у Србији 

• потребно је поднети извозну царинску декларацију:

извозну декларацију могу поднети у матичној држави или било којој другој држави чланици ЕУ. Ако правно лице шаље хуманитарну пошиљку у своје име, уз извозну декларацију се прилаже фактура или изјава да се ради о гратис пошиљци хуманитарне помоћи са пописом робе. 

3. Пошиљке које шаљу дипломатска представништва примаоцима у Србији

• потребно је поднети извозну царинску декларацију:

извозну декларацију могу поднети у било којој држави чланици, потребно је уз декларацију приложити и попис робе и потврду да се ради о пошиљци хуманитарне помоћи, која евентуално може бити потписана и оверена од стране дипломатско конзуларног представништва Републике Србије у земљи из које се помоћ упућује. 

НЕОПХОДНЕ КОНТРОЛЕ ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ

Роба која се шаље у хуманитарној помоћи најчешће подлеже неопходној контроли неке од надлежних инспекцијских служби (санитарна, фитосанитарна, ветеринарска) или је за њу потребно добити сагласност надлежног министарства или  Агенције за лекове и медицинска средства. 

На жалост, инспекцијске службе нису присутне на свим прелазима, па чекање на сагласност за пристиглу помоћ може бити изазвано том чињеницом, а не неефикасношћу царинске службе. Зато треба обратити посебну пажњу на то где и у ком интервалу раде наведене инспекцијске службе да би се избегло додатно чекање. Информације о томе можете погледати на следећим линковима:

www.carina.rs/pres/vesti/arhiva/237596/vazno-kontrola-hrane-pri-uvozu.html

Контакти наведених инспекцијских служби: 

ВАЖНЕ ИНФО ЗА УВОЗ ХРАНЕ:

Храна и храна за животиње подлежу инспекцијској контроли сходно Закону о безбедности хране („Сл. гласник РС“, број 41/2009). На основу напред наведеног закона храна се дели према пореклу и сходно тој подели подељене су надлежности инспекцијских контрола…

• храна животињског порекла  - гранична ветеринарска инспекција
• храна биљног порекла – фитосанитарна инспекција за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла;
• мешовита храна која садржи састојке биљног и животињског порекла  - гранична ветеринарска инспекција и фитосанитарна инспекција за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла;
• храна ни биљног, ни животињског порекла (минералне материје, со) – санитарна инспекција;

1) Храна животињског порекла сходно Наредби о одређивању граничних прелаза преко којих ће се вршити увоз и транзит пошиљки и пратећих предмета које подлежу ветеринарско санитарној контроли („Службени гласник РС“ број 14/2011- даље Наредба) може се увозити само преко следећих граничних прелаза:

• кад се превозе средствима железничког саобраћаја: Вршац, Димитровград, Суботица, Шид, Прешево (Ристовац) и Пријепоље;
• кад се превозе средствима друмског саобраћаја: Ватин, Градина, Хоргош, Батровци, Сремска Рача, Мали Зворник (Нови мост), Прешево и Гостун;
• кад се превозе средствима речног саобраћаја: Велико Градиште и Бездан;
• кад се превозе средствима ваздушног саобраћаја: Београд

На основу информације добијене из Управе за ветерину  на следећим граничним прелазима инспекција ради 24 часа дневно:  

• Батровци
• Хоргош
• Прешево

2)  Контрола хране биљног порекла и делом хране мешовитог порекла се врши у унутрашњости Р. Србије и сходно томе може се увозити преко било ког граничног прелаза (нпр. кекс, чоколада, сокови, итд.) 

Изузетак од овог правила је ситуација када храна подлеже и контроли граничне фитосанитарне инспекције, сходно Закону о здрављу биља („Сл. гласник РС“, број 41/2009). На пример свеже воће и поврће, брашно, пиринач и сл.. У том случају храна биљног порекла се може увозити само преко граничних прелаза који су наведени у Наредби о одређивању граничних прелаза преко којих ће се увозити, провозити и извозити пошиљке биља, биљних производа и прописаних објеката („Сл. гласник РС“, број 107/2009) из разлога што се контрола хране мора извршити и сходно Закону о здрављу биља. Ова храна, која подлеже контроли две инспекције, се може увозити само преко следећих граничнх прелаза и то:

• превозним средствима железничког саобраћаја: Вршац, Димитровград, Суботица, Ристовац, Шид, Кикинда, Пријепоље и Брасина; 
• превозним средствима друмског саобраћаја: Ватин, Градина, Хоргош, Прешево, Мали Зворник - Нови мост, Сремска Рача, Котроман, Батровци, Богојево и Гостун;
• превозним средствима речног саобраћаја: Велико Градиште и Бездан;
• превозним средствима ваздушног саобраћаја: Београд;
• поштанске пошиљке биља и биљних производа могу се увозити, провозити и извозити само преко следећих граничних прелаза: Београд, Ниш и Нови Сад

На основу информације добијене из Управе за заштиту биља на следећим граничним прелазима инспекција ради 24 часа дневно: 

• Батровци
• Хоргош
• Прешево

3) За мешовиту храну која садржи састојке биљног и животињског порекла уколико подлеже контроли граничне ветеринарске инспекције примењује се процедура наведена у тачки 1), док уколико подлеже контроли фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла примењује се процедура наведена у тачки 2).

4) Контрола хране ни биљног ни животињског порекла (нпр: вода за пиће у оригиналној амбалажи, со за људску исхрану, дијететски производи, храна за бебе-замена за мајчино млеко и сл ) коју врши санитарна инспекција спроводи се у унутрашњости Р.Србије и сходно томе може се увозити преко било ког граничног прелаза.

УВОЗ ЛЕКОВА:

Одређени лекови и медицинска средства могу изгубити своја својства уколико се транспортују на неадекватан начин. И поред свих могућих олакшица у царинском поступку, осетљива роба мора се прегледати да се не би десило да уместо да помогне, заправо одмогне угроженом становништву. Апелујемо на учеснике у царинском поступку да када је у питању донирање лекова и медицинских средстава посебну пажњу обрате на Упутство које је за донаторе припремило Министарство здравља.

За увоз лекова неопходна је сагласност Агенције за лекове и медицинска средства (контакт телефон 011/ 3951 125).

СПИСАК РОБА КОЈЕ ПОДЛЕЖУ ФИТОСАНИТАРНОЈ КОНТРОЛИ:

 https://www.carina.rs/cyr/Zakoni/Fito%20bezbednost%20hrane%2017%2003%202014.pdf

СПИСАК РОБА КОЈЕ ПОДЛЕЖУ ВЕТЕРИНАРСКО-САНИТАРНОЈ КОНТРОЛИ: 

https://www.carina.rs/cyr/Zakoni/Veterinarski%20spisak%2017%2003%202014.pdf 

СПИСАК РОБА КОЈЕ ПОДЛЕЖУ САНИТАРНОЈ КОНТРОЛИ:

https://www.carina.rs/cyr/Zakoni/Zdravstveno%20sanitarna%20inspekcija%2001%2001%202014.pdf

НАПОМЕНА:

УПРАВА ЦАРИНА ПРЕПОРУЧУЈЕ ДОНАТОРИМА ДА ЗБОГ ДУГЕ ПРОЦЕДУРЕ ПРИБАВЉАЊА САГЛАСНОСТИ НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА ИЗБЕГАВАЈУ СЛАЊЕ ЛЕКОВА И ПОЛОВНЕ ОБУЋЕ

ЛИСТА ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНИХ ПРЕДСТАВНИШТАВА СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ

Управа царина Републике Србије апелује на људе и организације широм Европе да воде рачуна коју врсту помоћи шаљу у Србију, као и на који начин то раде. Препорука Министарства финансија Републике Србије је да се пре упућивања помоћи контактира дипломатско-конзуларно представништво Србије у земљи извозника.

• Сталне мисије
• Ambasade
• Konzulati

ПРАВА ПРИМАЛАЦА ПОМОЋИ

Наглашавамо да Закон о донацијама и хуманитарној помоћи предвиђа да прималац донације и хуманитарне помоћи буде ослобођен од плаћања царине, других увозних дажбина и такси које се плаћају приликом увоза робе која је предмет донације и хуманитарне помоћи. Царински поступак по том основу спроводи се у редовном поступку (подношењем царинске декларације). Законом је прописано да државни органи, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавне установе, друге организације и заједнице које не остварују добит, као и домаће и стране хуманитарне организације могу примати донације и хуманитарну помоћ.Ради коришћења повластице предвиђене тим Законом, прималац донације и хуманитарне помоћи, уз захтев за ослобођење, подноси царинарници:

1. изјаву донатора, односно даваоца хуманитарне помоћи из које се види да се роба шаље бесплатно,
2. изјаву да ће роба бити употребљена у хуманитарне, научне, просветне, културне, спортске, верске и уметничке сврхе, унапређење услова живота становништва и здравствене заштите, заштиту животне средине и сл.;
3. извод из регистра, или други доказ да се бави неком од напред наведених делатности(овај доказ не подносе државни органи и органи јединица локалне самоуправе).На основу поднетог захтева царинарница доноси решење.

ШЕСТ НАЈВЕЋИХ ЗАБЛУДА ПРИ УВОЗУ ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ 

1. Потврда која се добија у дипломатско-конзуларним представништвима ОСЛОБАЂА робу од обавезних контрола које спроводе инспекцијске службе (санитарна, фитосанитарна, ветеринарска)! - НЕТАЧНО
Хуманитарна помоћ је ослобођена царинских ДАЖБИНА, али поступак царињења се мора обавити и он подразумева да за осетљиву робу постоји потврда адрекватне инспекцијске службе да је она исправна за коришћење и да неће угрозити здраваље и безбедност грађана.

2. Хуманитарна помоћ треба да уђе у земљу БРЗО и БЕЗ КОНТРОЛЕ! - НЕТАЧНО
Осетљива роба, попут хране, воде и лекова мора проћи одговарајућу инспекцијску контролу, јер би хуманитарна катастрофа била би још већа да неко од угрожених грађана прими ''помоћ'' од које потенцијално може да се разболи.

3. Хуманитарна помоћ МОЖЕ да уђе у земљу на било ком граничном прелазу! - НЕТАЧНО
На жалост, инспекцијске службе нису присутне на свим прелазима, па уколико хуманитарна помоћ стигне на неки од тих прелаза МОРАЋЕ да буде упућена на онај где оне постоје. Упућивање на други прелаз и чекање на сагласност одговарајуће инспекцијске службе ОДУЗИМАЈУ додатно време. Зато треба обратити посебну пажњу на то где и у ком интервалу раде наведене инспекцијске службе да би се избегло додатно чекање:

www.carina.rs/pres/vesti/arhiva/237596/vazno-kontrola-hrane-pri-uvozu.html

4. Санитарна, фитосанитарна и ветеринарска инспекција су део царинске службе! - НЕТАЧНО
На граничним прелазима ради више државних служби од којих је Царина само једна. Пре него што се упути жалба на рад Царине, неопходно је да се учесник у поступку информише у КОЈОЈ служби је дошло до застоја или проблема. Цариник и да хоће, не може и не сме да пусти робу уколико нема решење одговарајуће инспекције да је она исправна.

5. Формалности око увоза хуманитарне помоћи ЗАВРШАВАЈУ СЕ на граничном прелазу! - НЕТАЧНО
На граничном прелазу формалности се завршавају брзо, али се роба шаље у царинску испоставу у унутрашњости земље ради контроле. То се ради због тога да се не би стварала гужва на граничном прелазу и да би се обезбедили што бољи услови за детаљан преглед. Возило се упућује ка тачно одређеној унутрашњој испостави и возач НЕ СМЕ самоиницијативно да оде на неко друго место, нити да прекрши задати рок од најдуже 72 сата за пристизање на одредишну испоставу.

6. Робу за продају је МОГУЋЕ пријавити као хуманитарну помоћ или у њој прошверцовати неку другу робу! - НЕТАЧНО
Претпоставка да  је услед великог притиска робе преглед отежан је погрешна, јер царинска служба сада располаже са десет мобилних и једним стационарним скенером којима је могуће видети сваки детаљ у товарима, цариници имају право да спроводе тзв. ''дубинске контроле'' у унутрашњости територије, као и накнадне контроле робе над којом је већ окончан поступак, а синхронизована акција са другим органима - полицијом, тржишном инспекцијом и правосуђем, учиниће акције много ефикаснијим.