Од почетка године уништено око 250.000 фалсификата, углавном текстилних производа

О томе колике су размере овог глобалног проблема сведоче и подаци Управе царина, према којима је за последње две године (2019/2020) због сумње у повреду права интелектуалне својине задржано око 800.000 различитих производа, док је у истом периоду уништено преко милион различитих фалсификата и чак 4,5 тона текстилне метраже. Од почетка 2021. по овом основу задржано је више од 100.000 различитих, углавном текстилних производа, док је у овом периоду уништено готово 250.000 фалсификата.

“Оно што посебно забрињава је што се за пласман овакве робе поред кријумчарења, све чешће користи интернет, где се на различитим сајтовима нуде чак и лекови и медицинска средства, за која се након одузимања и анализе утврди да су фалсификовани, што значи непроверени, а самим тим небезбедни и потенцијално опасни по здравље”, објашњавају за портал Biznis.rs из Управе царина.

Поред свега онога што се чини на подизању друштвене свести о штети коју трпе сви, осим оних који од фалсификовања профитирају, царинска служба свакодневно, како на граници, тако и у унутрашњости земље открива потенцијалне фалсификате, спречавајући да они доспеју до крајњих корисника.

“Када је реч о фалсификовању робе, најчешће се ради о текстилу, обући или козметици, а било је случајева да се и оригиналност намештаја, лекова, али и друге робе доводи у питање. Тако су цариници на Градини крајем фебруара због сумње да повређује право познатих робних марки, задржали више од једне тоне гардеробе, чија је вредност преко 10.000 евра”, кажу из Управе царина.

Неретко се међу царинским запленама нађу и етикете познатих робних марки којима се роба без ознака накнадно „брендира“. Такав случај забележен је половином марта ове године у околини Шапца, када су приликом тзв. „дубинске контроле“ курирских пошиљака откривене фалсификоване етикете робне марке Најк.

Сличан случај забележен је и крајем септембра 2020. године на граничном прелазу Градина, када су цариници запленили 18 фалсификованих сертификата и баркодова светски познатих марки Гучи и Армани и тако спречили да се копије њихових производа продају на тржишту као оригинали.

Фалсификати се најчешће уништавају

Како граница представља прву брану између осталог и за фалсификате, царинска служба има обавезу да за сваку робу, за коју се посумња да је плагијат, прекине царински поступак и о томе обавести носиоца права, односно његовог овлашћеног представника. Носилац права има рок од 10 радних дана да поднесе писану сагласност да је роба кривотворена и да да сагласност за њено уништење.

Крајњи ишод у односу на робу може бити уништење, или наставак поступка. Роба се првенствено уништава сечењем помоћу специјализованих машина стационираних у Крушевцу или у погону ЈКП Депонија Винча – гажењем тешким машинама.

Међу најчешће кривотвореним брендовима су Adidas, Nike, Converse, Tommy Hilfiger, Louis Vuitton, Philipp Plein, Hummel, Apple, Armani, CAT, Levi’s, Hugo Boss, Michael Kors.

„Да би се успешно супротстављали свим изазовима у овој области, која представља и важан услов за наше приступање Европској унији, царинска служба у сарадњи са носиоцима права, као и релевантним националним и међународним институцијама спроводи континуиране обуке, пре свега намењене идентификацији кривотворене робе“, наводе из Управе царина.

Дуга традиција заштите интелектуалне својине

Србија је земља са дугом традицијом заштите права интелектуалне својине, чему у прилог говори занимљив податак који се односи на заштиту права на жиг из Закона о жиговима Краљевине Србије из 1884. године, којим је у чл 22 прописано: „Забрањено је увожење стране робе у Србију, која на недозвољени начин носи жигове каквог домаћег занатлије, трговца или пољопривредног произвођача, или уопште носи знаке као да је домаћег порекла. Исто тако забрањен је и превоз овакве робе или држање на сместишту. Оваква роба узаптиће се где се нађе било од стране дотичне власти било на тужбу оштећеног”.

Преузето са: https://biznis.rs/