Република Србија први пут председавала Заједничким комитетом

У Управи царина је 10. децембра 2021. године одржан 34. састанак Заједничког комитета за заједнички транзит и поједностављене формалности у трговини робом, којим је први пут председавала Република Србија.

Вршилац дужности директора Управе царина, Бранко Радујко је у својству председавајућег отворио састанак изразивши жаљење што се он услед епидемиолошке ситуације одвија у онлине формату и пожелео учесницима успешан рад упркос отежаним околностима.

Поред представника царинских администрација уговорних страна, састанку су присуствовали и представници Европске комисије, као и представници царинских администрација земаља које имају статус посматрача конвенције, као што су БиХ, Црна Гора, Украјина, Молдавија, Грузија.Током састанка су разматране две одлуке Заједничког комитета које ће бити усвојене 2022. године, а презентован је и Извештај о раду радне групе, транзитних координатора и функционисању Новог компјутеризованог транзитног система (NCTS) у 2021. години, као и даље унапређење ИТ транзитног система увођењем НЦТС фазе 5.

Представници ЕК су у име тима за пре-мониторинг говорили о спремности Украјине да приступи, а разматрана су и два захтева за приписивање статуса неформалног посматрача (Јерменија и Казахстан). Вршилац дужности помоћника директора у Сектору за царинске поступке Наташа Мирковић је одржала презентацију о искуствима у примени Конвенције у Републици Србији, као и резултатима постигнутим имплементацијом система НЦТС.

Подсетимо да је Република Србија уговорна страна Конвенције о заједничком транзитном поступку и Конвенције о поједностављеним формалностима у трговини робом, чија је оперативна примена почела 1. фебруара 2016. године.

Уговорне стране поменутих конвенција су: 27 земаља држава Европске уније, 4 земље ЕФТА (Швајцарска, Лихтенштајн, Норвешка и Исланд), Република Северна Македонија, Република Турска и Велика Британија.

Одредбама Конвенције о заједничком транзитном поступку дефинисан је Заједнички комитет, који се састоји од представника уговорних страна и који се састаје по потреби, а најмање једном годишње. Уобичајено је да се састанци одржавају једне године у Бриселу, а наредне године у некој од уговорних страна Конвенције која није држава чланица Европске уније, што је част која је овога пута припала Србији.