Важна су нам искуства италијанске царине

Које су највеће препреке по питању царинске процедуре увоза?

Управа царина има пуно разумевање за чињеницу да су привредници из ЕУ заборавили шта значи царина, јер одавно немају границе и имају слободан проток робе, међутим то не значи да због тога можемо да укинемо царинску процедуру. У сусрету са нашом администрацијом, где је још увек потребна документација да би увоз био одобрен, док је за неке робе неопходна и посебна дозвола или уверење – дешава се да долази до неспоразума или ненамерних пропуста који потом продужавају поступак. Због тога је потребно да сви они који су заинтересовани за сарадњу добро проуче услове под којима се њихова пословна замисао на најефикаснији могући начин може реализовати.

Које мере планира да подузме држава како би се олакшао проток робе и услуга?

Да би унапредила односе са пословном заједницом, Управа царина је наставила да издаје одобрења за примену поједностављених царинских поступака компанијама које послују савесно и у складу са законом, чиме је омогућено њихово ефикасније и економичније пословање. Поједностављене поступке почели смо да примењујемо у јесен 2010. године и до данас број компанија које их примењују непрестано расте. Од 2014. године уведен је и статус Овлашћених привредних субјеката, чиме се ствара партнерски однос приватног и јавног сектора. Царинска служба је пре три године аутоматизовала транзит, чиме је омогућила да се роба из Европске уније, земаља ЕФТА, Турске и Македоније кроз Србију превози на основу електронске декларације, чиме је за транзит робе граница практично престала да постоји. Предстоји нам увођење система аутоматизованог увоза и извоза на принципима електронског, односно пословања без папира, чиме ће и овај сегмент царинског пословања бити потпуно усклађен са ЕУ стандардима. Припремна фаза за увођење аутоматизације у царинске поступке биће окончана у септембру 2019. године, док је план да потпуна аутоматизација заживи од 2023. године.

Каква је сарадња наше Управе царина са царинским органима у Италији и релевантним институцијама? Имамо ли неке заједничке пројкете?

Управа Царина Србије континуирано развија добру сарадњу са Италијанском агенцијом за царину и монопол која се заснива на Споразуму о стабилизацији и придруживању, као и Споразуму о узајамној администартивној помоћи у спречавању, истрагама и сузбијању царинских прекршаја потписаног на нивоу две Владе у новембру 2010. године. Крајем јуна 2012. године ступио је на снагу и Меморандум о разумевању између Управе царина Министарства финансија Републике Србије и Италијанске агенције за царину и монопол који заузима значајно место у билетаралној сарадњи, јер се односи на оперативну сарадњу. Тим документом су постављени високи циљеви: јачање царинских контрола, побољшање царинског система управљања ризиком, размену искустава, најбоље праксе и информација у циљу остваривања оптималнијег окружења за контролу примене прописа и олакшавања трговине, као и одобравање погодности за привредне субјекте чије је пословање усаглашено са законом.

Управа царина Србије остварује успешну сарадњу са царинском службом Италије и кроз размену обавештајних информација, података о роби, царинским поступцима и учесницима у њима, као и кроз размену документације. Размена информација се пре свега односи на проверу пошиљака робе, правних и физичких лица у контексту умешаности у конкретне царинске прекршаје, али и проверу због сумње у кријумчарење.

Од 2008. године до данас реализовано је 6 пројеката кроз које се развила апликација за системску електронску размену информација (СЕЕД) на западном Балкану. Водећа институција на свим пројектима била је италијанска Царинска администрација, која је последња 4 пројекта реализована кроз вишекорсничке ИПА пројекте. Осим СЕЕД кроз ове пројекте креирана је и ИНЕС+ апликација за заштиту права интелектуалне својине. Она пружа корисницима увид у један од европских царинских система, а у исто време омогућава потпуно електронско пословање Управе царина са правним заступницима носилаца права интелектуалне својине у Србији.

Искуства и методологија италијанске царине допринеле су успостављању боље и ефикасније сарадње између Управе царина и Пореске управе са другим државним органима и пословном заједницом у спречавању пореских утаја и превара у области међународне трговине захваљујући твининг пројекту који је реализован у сарадњи са Пореском управом Републике Србије и Италијанском царинском и монопол агеницијом као твининг партнером. Пројекат вредан 1,4 милиона евра реализован је од августа 2011. до фебруара 2013. године, а финансирала га је ЕУ у оквиру програма ИПА 2008.Према царинским статистикама који су производи најзаступљенији у извозу и увозу Италија -Србија у току 2018. године?

Италија важи за једног од највећих трговинских партнера Србије о чему сведочи и податак да је укупна трговинска размена наше две земље у 2018. години достигла вредност од преко 3,6 милијарде евра.

Уколико посматрамо период од увођења поједностављених поступака у октобру 2010. године до данас, размена се повећала више него двоструко.

Када говоримо о заступљености одређених врста роба, у Италију највише извозимо аутомобиле, производе од гвожђа, обућу, чарапе и гуме, док из ње највише увозимо – кожу, моторна возила за превоз робе, предиво, као и путничке аутомобиле. 

Која је улога Управе царина Србије у даљем приближавању Србије ка ЕУ? У којој мери смо ускладили законодавство са ЕУ, шта је још остало да урадимо?

Царинска служба Србије има значајно место у процесу приближавања Србије ЕУ. Наиме, ми активно учествујемо у раду неколико преговарачких поглавља, имајући у виду фискалну, заштитну и безбедносну улогу коју царинска служба има у друштву и из којих произилазе бројне надлежности.

За царинску службу Србије свакако је најважније Преговарачко поглавље 29 - Царинска унија. Србија и ЕУ су 2014. године успешно окончале фазу аналитичког прегледа законодавства, тзв. скрининга, у овом преговарачком поглављу. На основу скрининг извештаја, основне оцене и препоруке ЕК да је законодавство у Србији у области царинске уније у великој мери усаглашено са правним тековинама ЕУ, преговори у овом поглављу отворени су 2017. године.

Законска регулатива је готово у потпуности усклађена са прописима који важе у ЕУ. Нови Царински закон који је ступио на снагу у децембру 2018., а чија примена почиње 17. јуна ове године у највећој могућој мери је усаглашен (око 98%) са Царинским законом ЕУ и заснива се на унапређењу и поједностављењу свих царинских процедура у сврху олакшања спољне трговине. Он између осталог предвиђа потпуно електронско окружење, као и нове облике царинских поједностављења.

Које препоруке за италијанске компаније тренутно постоје? На шта треба да обрате пажњу приликом увоза робе у Србију?

Основна препорука италијанским компанијама била би да се добро информишу, јер је након тога све лако. Увек постоји могућност да се обрате Привредној комори Србије или Комори италијанско - српских привредника у Београду које пружају подршку привредницима како би допринели развоју економске размене између наша два тржишта. Тако унапред могу да сазнају шта им од докумената треба за робу коју имају намеру да увозе и које су специфичности царинских поступака који их очекују. Са таквим приступом, сваки пословни подухват ће тећи глатко и без икаквог задржавања.