У 2018. заплењено 250 тона нафте и нафтних деривата

Кријумчарење нафте је увек актуелно због енормних зарада, наводе у Управи царина Србије, која је "прва линија одбране" када је прекогранични шверц у питању. Поред редовних контрола на копну, царина посебну пажњу посвећује контроли кријумчарења нафте воденим путем, бродовима који улазе и излазе из земље. Кретање бродова на пловном путу Дунав-Сава-Тиса, њихова ризична заустављања и друге активности које указују на потенцијални криминал прати се преко Речног информационог система (РИС). У оквиру Одељења за сузбијање кријумчарења постоји тим за контролу водених путева који поседује пет најсавременијих чамаца, три патролна и два десантна, који су опремљени радарским и системом за осматрање, а све активности се прате и у Командном центру Управе царина. "Кријумчари на рекама раде у мањим групама, али су изузетно организовани, имају брзе чамце и специјалне барже за превоз дизела, па чак и специјалне цевоводе постављене на дну корита реке којим гориво пребацују са бродова на обалу. Они користе радио и мобилну везу и уз помоћ те опреме лако могу да шпијунирају комуникацију Управе царина и МУП-а", каже за Тањуг саветник директора Управе царина Милован Рубежић. Додаје да на Дунаву има више таквих група чије се деловање сада већ може упоредити са гусарењем, а то потврђује податак да са бродова поред горива све цешће нестају угаљ, челик, кукуруз и друга роба.

"Чини се да су сада такви напади учесталији, а и агресивнији. Дешава се да буквално упадну на брод и посаду такорећи заробе. Вежу их и закључају у кабину брода, а онда истачу гориво и пребацују га на барже које су претходно привезали уз брод", каже Рубежић. Наводи да је једнако заступљен и другачији модел - и то онај када посада свесно учествује у шверцу горива. "Ово може бити погубно за компаније које се баве превозом нафтних деривата, јер долазе у ситуацију да могу да изгубе вредне и дугорочне уговоре због пенала који су предвиђени ако долазе на место истовара са мањком горива које је требало да испоруче", нагласио је Рубежић и навео да кријумчарења прави директну штету државном буџету.

Спречавање кријумчарења, навео је, није нимало лак задатак, јер су групе које се баве овим видом кријумчарења перфидне и опасне. Испричао је да су цариници и полицајци често изложени опасностима приликом праћења, контроле и откривања речних кријумчара нафте. "Трговачки бродови су огромни, пуни разних шупљина, чак и опасних материјала, што може да угрози живот онога ко их контролише, а кријумчари не презају ни од чега, наоружани су и спремни да иду до краја", наводу Рубежић. У нелегалном промету акцизних производа има и елеменета организованог криминала, што захтева блиску сарадњу свих органа који се баве сузбијањем сиве економије, али и интензивну разменуинформација са међународним организацијама и страним царинским администрацијама.

Управа царина је успоставила систематску електронску размену података о роби и превозним средствима у друмском саобраћају са суседним земљама које нису чланице ЕУ, тако да располаже информацијама о потенцијалним ризицима и пре него што спорни товар стигне на границни прелаз. Захваљујуци томе, српски цараници су у сарадњи са колегама из Македоније прошле године у Луци Београд, у две цистерне открили 53 тоне горива које је било лажно декларисано као "кондензат природног гаса" и "маст добијена од нафте - уље за кочнице", за које се при увозу не наплаћују дажбине карактеристичне за акцизну робу. Цариници су прошле године у сарадњи са Тржишном инспекцијом онемогућили и увоз више од 28 тона горива, јер је било лажно представљено као "импрегнатор за дрво". Такође, прошле године заплењено је више од 155 тона нафте која је у пет цистерни транспортована за увозника из Крагујевца, јер се према поднетој документацији у њима налазио органски растварач на који се не плаћају дажбине, па би увозник лажним представљањем робе оштетио државни буџет за више од 9,3 милиона динара.

У Удружењу нафтних компанија Србије наводе да је сиво тржиште 2011. и 2012. узело највише маха када је, како се процењује, државни буџет оштећен између 70 и 100 милиона евра. Без озбира на смањење сивог тржишта последњих година, кажу у Удружењу, држава никада не сме да престане да води рачуна о томе да ли је можда пронађен неки нови канал злоупотребе.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је за Тањуг да све земље у Европи имају проблем са неком врстом злоупотребе у вези с горивима, пре свега због високог учешћа фискалних дажбина у цени горива. "Нема земље која је то свела на нулу", каже Мићовић. Наводи да су се 2011. и 2012. огромни износи новца из сивог тржишта за колико се процењује да је поткраден државни буџет по основу акцизе прелили у приватне џепове, те да је посебан проблем у то време за нафтне компаније било то што је илегално тржиште смањило легалну потрошњу дизела и потребе за производњом и увозом евродизела.

"Не може у потпуности да се спречи шверц на Дунаву, границе ка неким земљама су нам такође и даље порозне. Али, наглашавам, то уопште није у оној мери у којој је то било претходних година. Све је то далеко мање него што је то било раније", рекао је Мићовић.