Терминал Београд логистичка жила куцавица за промет робе

На самом почетку гостовања шеф Одсека за царињење је гледаоцима објаснио да је Терминал Београд наша највећа робна испостава, можда чак и највећа на Балкану, о чему сведочи количина и вредност робе која кроз њу прође. То је, могло би се рећи, логистичка жила куцавица за промет робе, јер је само током протекле године кроз ову испоставу прошло више од 80.000 камиона, а обрађено је преко 400.000 царинских декларација, што је за 11% више него лане.

Поредећи Терминал Београд са другим робним испоставама, Горан Шошкић је објаснио да се на том терминалу обради до пет пута више царинских докумената, што јасно говори о обиму посла на тој испостави.

„Импресивно звучи податак да је током 2018. увозно и извозно оцарињено преко милион и по тона робе, чија вредност износи више од 3 милијарде евра. Наравно, то не би било могуће да нисмо успоставили одличну сарадњу како са колегама  унутар наше службе, тако и са колегама из других државних органа. Од наше добре сарадње зависи квалитет и брзина окончања увозно-извозних поступака“, објаснио је он. Како се највећи део спољнотрговинског пословања великих компанија обавља управо на Терминалу Београд, новинар је упитао госта да ли су увозници и извозници задовољни сарадњом и шта је то што запослени на Терминалу чине да би им олакшали пословање.

„Све највеће компаније као што су „Кока-кола“, „Нестле“, „Гранд моторс“, „Порше“, „Делез“, „Соко Штарк“, значајан део пословања обављају управо на Терминалу“, рекао је он и додао да се, поред увоза, извоза и транзита, на Терминалу баве и контролом 300 царинских складишта која су у њиховој надлежности.

„Са компанијама градимо партнерски однос заснован на узајамном поверењу, што значи да им пружамо могућност примене разних поједностављења. Компаније које користе неки од поједностављених поступака на тај начин штеде време и новац. Најчешћи облици поједностављења са којима се на Терминалу сусрећемо су тзв. кућно царињење (што значи да компанија увозно-извозне процедуре може да обави у својим просторијама), а највеће компаније уживају и статус Овлашћеног привредног субјекта, који пружа највиши степен поједностављења“, објаснио је шеф царињења на Терминалу Београд, истакавши да је сарадња са привредном заједницом приоритет, јер „што компаније успешније послују, државни буџет је пунији, а то онда значи и бољи стандард за све нас“.

На питање новинара да ли привредници поштују или понекад и злоупотребљавају поверење које им је указано, одговор је био да кршења прописа има и увек ће их бити, а задатак царинских службеника је да такве појаве на време спрече. „Што се, пак, Терминала Београд тиче, највећи број откривених прекршаја са којима се  сусрећемо односи се на прекорачење и непоштовање прописаних рокова везаних за пријављивање робе“, објаснио је саговорник из Управе царина.

Говорећи о необичним случајевима спречавања кријумчарења на Терминалу, Шошкић се присетио помало парадоксалних случајева, као што су залутали мигранти у товарима камиона, а којих је током прошле године било 60.

У вези са тим он је навео да се ту ради о „сплету за њих несрећних околности, јер мигранти свакако нису имали намеру да заврше на Терминалу Београд, него у некој од европских земаља. Стицајем околности камиони у којима су се налазили ишли су у контрасмеру, а вероватно су их у њих сместили они који су им помагали да уђу. Када откријемо такве случајеве,  позовемо полицију, која их преузима и спроводи даљи поступак“, објаснио је Шошкић.

За крај разговора новинар се осврнуо и на пројекат дуалног образовања, који је крајем 2018. године представљен управо на Терминалу Београд, упитавши саговорника на који начин се царинска служба укључила у њега. „Као једна од највећих испостава на Балкану имали смо част да будемо домаћини догађаја ком су присуствовали највиши званичници и председници Србије и Аустрије. Том приликом је потписан Споразум о дуалном образовању између Саобраћајно-техничке школе из Земуна и седам логистичко-шпедитерских компанија из Аустрије“, нагласио је Горан Шошкић и указао на то да је за ученике веома важно да кроз праксу у познатим транспортним компанијама науче како изгледа царински поступак – што су на Терминалу Београд спремни да им покажу у реалним условима.