24. 01. 2019.

Подели:

Како је једриличара и ватрогасце из залеђеног језера спасао цариник и постао "тихи херој"

Када је једриличар прошле седмице на Палићу пропао кроз лед, акција његовог спасавања, у којој су учествовали и ватрогасци, трајала је неколико сати, али мало ко зна да је тачку на срећном крају ове приче ставио Милан Павковић, цариник и ронилац из Суботице.

Павке, како га зову пријатељи, један је од најискуснијих цариника на граничним прелазима са Мађарском и вођа тима за скенере, екипе која успешно стаје на пут кријумчарима наркотика, оружја, заштићених животиња и свега што путници покушавају кришом да пренесу преко границе.

Истовремено, један је од најискуснијих ронилаца у нашој земљи и прави херој у ризичним ситуацијама на води, под водом, а испоставило се и на леду.

Из прве руке, за читаоце "Блица", до детаља описује шта се догодило на Палићу. Каже да је на срећу једриличара и осталих учесника акције спасавања на обали била група молера која је радила на једној фасади. - Молери су приметили једриличара, кога одједном није било. Звали су полицију, а она Хитну помоћ и ватрогасце. Стигли су једриличари, веслачи и тим за спасавање на води. Ватрогасци су прво пронашли аласки чамац и кренули ка човеку у води, који није могао да наскочи на лед јер је пуцао под њим - присећа се он и додаје:

- Момци су вукли чамац, једна нога у чамцу, друга на леду. Један ватрогасац је остао на крменом делу, други на прамчаном и они су успели да га извуку у чамац, али због повећања тежине лед није могао то да трпи и заједно су пропали. Кренула је ка њима друга екипа са гуменим чамцем, са пластичним дном и "В" зарезом, који га издиже изнад водене површине. Међутим, тај шиљак је  сам себе укопавао, због чега су они остали заглављени, али су срећом успели да их избаве.

Пошто је све изгледало безизлазно, позвали су Павкета, који им је поручио да стиже и да ће понети конопац, а они да припреме још канапа. Пошто рониоци по правилу иду у пару, он се са рониоцем Илијом Поповићем упутио што је брже могао на језеро. - Понео сам суво одело. На срећу, био сам слободан, али сам одмах обавестио своје претпостављене на царини и срећа у несрећи је што они имају огромно разумевање за овакве ситуације и никада не постављају додатна питања. На обали смо направили план, прешли на контра страну језера, али сам тамо пропадао. Момци из једриличарског клуба су ми донели даску, сео сам на њу и кренуо ка њима да се повлачим. Са обале су констатовали да постоји ближа тачка приступа и зато сам се вратио после 50 метара, довукли су ме и прешли смо на полуострво - прича Павке и наставља:

- Свака част момцима из ватрогасне јединице што су остали присебни. Нашли су се поред човека који је седео мокар на металном чамцу након што је на температури од 10 степени извучен из хладне воде, док је дувао је ветар. Његова срећа је што је на себи имао ронилачко мокро одело од пет милиметара, а не стандардно, које је тање. Ватрогасци су му дали и јакну, а они су секиру везали конопом, бацали су је напред и повлачили се за њом. Нису се предали- каже он.

Ронилац се тако вукао на дасци са две ватрогасне секире. Док је лед био танак и расквашен, могао је да се повлачи левом па десном руком, али у одређеном моменту није имао више силу потиска. Скинуо је пераја са ногу, сместио секире на даску, коју је, након што се усправио, користио као тротинет.

Када је дошао до њих, и сам је пропао кроз лед, али се убрзо уздигао и захваљујући сувом оделу хладна вода није могла да га омете. - Добацили су ми секиру са канапом и ја сам почео да повлачим себе и аутоматски и њих. Везао сам канап на ронилачку варијанту, наместио се на дасци поред чамца и момци, њих 15 или 20 полицајаца, ватрогасаца, грађана, извукли су нас брзо – каже Павке.

Ватрогасце и једриличара замолио да се повуку у задњи део чамца како би се пловило подигло нагоре и како би косина омогућила кретање газећи и дробећи лед. То је принцип који користе ледоломци и који је Павкету одмах пао на памет.

- Ситуација је била специфична. Момци из спасилачке екипе на води су научени како да брзо одреагују и дођу до некога, док веслачи уче своје чланове како да држе баланс да би извели покрете. И једни и други су научени на воду, али не на лед. Рониоци који прођу обуке под ледом имају другачији начин размишљања. Поред свега што се десило тог дана имали смо и много среће и ентузијазма, као и људе добрих намера који су нас одвели у добром правцу – са срећом у гласи што се све добро завршило каже Павке. Било је много догађаја и момената на терену који су му донели огромно искуство, а са колегама је  учествовао и у акцијама спасавања у Обреновцу.

- Имали смо и ситуације да смо тражили утопљенике, потопљене сплавове, аутомобиле, били смо и део организације која тражи остатке Сенћанске битке у Тиси, али то је све саставни део нашег образовања и сваки излазак на водену површину се код нас планира, јер колико знаш, толико си безбедан – присећа се он.

Милан Павковић је царински службеник од 2000. године. Како професионално, тако и у својој великој љубави према роњењу, прошао је бројне курсеве и обуке. Каже да је често био у школској клупи као ученик, али се често налази и у улози предавача. Службено је боравио у Америци, где је такође са колегама успео да пронађе царинске прекршаје док је радио под супервизијом америчких колега. Био је у Кини због рада на скенерима, затим и у Словачкој.

- Почео сам да роним из знатижеље у суботичком клубу ронилаца где је један од најпознатијих оснивача Ђорђе Бранисављевић Бели наш ментор и отац свих нас комплетно. Имали смо срећу, за разлику од осталих клубова, јер је он био војно лице, подморничар, ронилац диверзант и био је физичко обезбеђење Јосипа Броза Тита. Веома богато искуство које се од њега добија на кашичицу, али нема цену - захвалан је Павке.

На клуб и Савез ронилачких клубова је посебно поносан, а двоструку срећу донело му је његово млађе дете, син Ненад, који је поставио неколико државних и светски рекорд у роњењу. - Од 2012. године сам инструктор са две звезде. Остало ми је још М3, али отом-потом, има времена и много рада до тога. Радимо и акције чишћења језера у сарадњи са локалним самоуправама или предузећима. Чистили смо Палић, Зобнатичко језеро, Панонију, Аду Циганлију и друге водене површине. До 2004. ишли смо да тражимо потопљене, а онда је то преузела Жандармерија и САЈ, али у случају да они нису у могућности, ангажују нас – објашњава Милан Павковић на крају разговора за "Блиц".