Како је данас бити цариник у Србији и један важан савет: Не идите сами по кола у Немачку - не исплати се

Цариници су у ову годину ушли са већим платама, међутим и поред повећања од 8,5 одсто и даље су у зачељу зарада у државној управи. Ипак Управа царине бележи изванредне резултате, због чега смо их питали колико је тешко данас бити цариник у Србији.

Између осталог, открили су нам колико је аутоматизовани транзит омогућио проток робе из ЕУ, која роба се најчешће шверцује, али и о трендовима када је реч о бизнису увоза половних аутомобила. С тим у вези, како наводе, самосталан одлазак по аутомобил у неку од земаља ЕУ - није исплатив.

Плате повећане, али кадар и даље одлази Плате су цариницима повећане од почетка године, да ли се види та разлика? Колики је то мотив цариницима?

- Министарство финансија је препознало наш труд и остварене резултате, па су царински службеници у Нову годину ушли са повећањем зарада за 8,5 одсто, што је значајан помак само по себи, имајући у виду чињеницу да су зараде биле мање него у другим државним службама, али и то да никаквог повећања није било више од деценије уназад. Најбитније нам је то што су Влада Србије и ресорно министарство на чијем челу је Синиша Мали препознали значај улоге и доприноса царинске службе.

И ваш сектор трпи због одлива кадрова, како младе наговорити да се усмере на вас?

- Таква ситуација је у целом државном апарату, а не само код нас. Управу царина је од 2013. године до данас већ добровољно напустило 660 запослених. Нажалост, и поред повећања које је уследило крајем прошле године, царински службеници остају на зачељу зарада у државној управи, тако да нам стручан кадар и даље одлази. Најтежа ситуација је у ИТ сектору, где стручњаци који овај сложен и захтеван систем одржавају, на тржишту лако долазе до далеко плаћенијих послова, а ми не можемо парирамо компанијама, које им нуде више и пружају могућност развоја и усавршавања.

Запослени са високим образовањем, звањем дипломираног инжењера електротехнике или информатике, још увек нису довољно мотивисани да би се код нас и задржали.

Шта ће све дигитализација царинских поступака подразумевати, докле се стигло са тим процесом?

- Царинска служба је пре три године аутоматизовала транзит, чиме је омогућила да се роба из Европске уније, земаља ЕФТА, Турске и Македоније кроз Србију превози на основу електронске декларације, чиме је за транзит робе граница практично престала да постоји. Предстоји нам увођење система аутоматизованог увоза и извоза на принципима електронског, односно пословања без папира, чиме ће и овај сегмент царинског пословања бити потпуно усклађен са ЕУ стандардима.

Шта подразумева аутоматизовани увоз?

- Аутоматизовани увоз и извоз подразумевају да ће се уместо стандарне, папирне декларације користити електронска порука, која у себи садржи електронски документ. Такође, сва комуникација између царине, шпедитера, увозника, извозника или превозника вршиће се разменом електронских порука – што значи потпуну дигитализацију царинског система и максимално убрзање ових поступака.

Новине које припремамо створиће услове за брзо, ефикасно и предвидиво пословање у Србији, а тиме се ствара привлачан амбијент за потенцијалне инвеститоре.

Најзначајније је то што ће електронска размена информација између привреде и царине донети велике уштеде у времену и новцу неопходним за ове поступке.

Овакав начин пословања, омогућава да, на пример, у некој од великих европских лука пет-шест цариника дневно оцарини неколико хиљада контејнера. Све то неминовно утиче на смањење трошкова и повећање конкурентности домаће привреде, а земљу чини примамљивијом за инвестиције, јер се креира привлачан економски амбијент.

Теретњаци вс. наплата паркинга, рекет или правило Теретњаци се често жале на рад цариника, штавише, намет који морају да плате на царини да би добили печат (дефинисан као простор за изнајмљивање ради потреба царињења превозника) називају рекетом. Шта се по питању тога ради?

Вероватно мисле на наплату паркинга на робним Терминалима, међутим треба нагласити да они нису у власништву нити у надлежности царинске службе, већ су држаоци правна лица којима је Министарство финансија јасно прописало ценовни оквир из кога не смеју излазити.

Превозници знају да се у већини земаља у свету такав паркинг плаћа, јер подразумева обезбеђивање адекватних услова за смештај и одмор возача и њихових возила, а самим тим и одређене трошкове које држаоци простора треба редовно да измирују.

Да ли нас овог лета чекају непрегледне колоне на граници, који је конкретно задатак царине?

- Иако је одомаћен израз, не чека се на царини, већ на граници. На граници раде и друге службе: полиција и граничне инспекције. Зато је и потребна хитна аутоматизација свих граничних и царинских процедура.

Пред празнике или током туристичке сезоне велики број како наших тако и страних држављана на привременом раду у земљама Западне Европе истовремено креће на пут ка својим матичним земљама, што неминовно ствара велики притисак на прелазе. Срећом, за нас је то ситуација са којом се редовно срећемо, па се организујемо тако да путници што пре стигну до својих одредишта, али да контрола не трпи.

А код теретног саобраћаја?

Што се тиче тертеног саобраћаја Управа царина има пуно разумевање за оправдано незадовољство превозника који су заиста често изложени вишечасовном чекању на граничним прелазима, али је чињеница да проблем није у царинској служби Србије која на узроке застоја нема готово никакав утицај.

Најчешћи узрок задржавања, углавном ка Мађарској и Хрватској, је успорена динамика рада граничних служби суседних земаља. Такво стање се правда техничким потешкоћама (пад компјутерског система) или повећаном контролом због миграната која захтева доста времена. Треба објаснити да се ради о земљама Европске уније које имају јасне смернице како треба да поступају и на то се тешко може утицати. Ипак, надамо се да решење лежи у договору са суседним администрацијама и да ћемо успети да нађемо решење како бисмо задржавања на граничним прелазима свели на неку разумну меру.

Нема већег увоза половњака Све што се од аутомобила увезе, пролази кроз ваше руке, да ли је и за колико повећан проценат увезених аутомобила из Немачке, након одлуке о прогону дизелаша?

- Чињеница је да услед повећања броја становника и раста стандарда број купљених возила како нових, тако и половних расте. Међутим до раста увоза половних возила која због утицаја на загађење постају непожељна у развијеним земљама попут Немачке – није дошло. Уредба која масован прогон таквих возила са улица развијених земаља предвиђа још није ступила на снагу, па се очекује да такав тренд можда буде видљивији од 2020. надаље.

Да ли сте приметили неки тренд када је реч о увозу половњака, да ли је све више појединаца који иду у немачке градове самостално по аутомобил?

Такав тренд не постоји, јер није исплатив. Лјуди се углавном, због сигурности и нижих трошкова одлучују да аутомобил купе од фирми које се тим послом професионално баве.

Имате ли успеха и у сузбијању шверца, посебно у светлу националног плана за борбу против сиве економије?

- С обзиром на то да је профит примарни мотив сваког кријумчара, најзаступљенија је као и увек акцизна роба. Тако смо прошле године постигли рекордни резултат у запленама нафте и нафтних деривата, али је списак роба чије је кријумчарење осујећено подугачак и на њему предњаче девизе, дрога и злато.

Поред одличних резултата у откривању нафте и нафтних деривата не заостајемо ни у откривању непријављених девиза, јер смо током претходне године у девизним прекршајима задржали скоро 3 милиона евра, што значи да се у последње четири године у државни буџет слило 16,5 милиона заплењених непријављених евра – само из девизних прекршаја на граници.

Шта шверцери највише воле

Која роба се најчешће шверцује?

- Током 2018. одузето је 280 килограма разних дрога, од чега највише марихуане, скоро 14 килограма злата (ако погледамо последње четири године – то је преко 50 килограма кријумчареног злата), преко милион комада цигарета и 1,4 тоне резаног дувана, док је на нашим границама заустављено преко 800 илегалних миграната. Сви ови трендови наставили су се узлазном путањом и у 2019. години, па је тако количина заплењене дроге до маја месеца већ порасла на невероватне 2 тоне.

Недавно сте имали аукцију заплењене робе, да ли може свако физичко лице, и како да купи заплењени чамац, мотор, или аутомобил?

- Право учешћа на лицитацијама робе широке потрошње ограничено је на правна лица која не морају да буду регистрована за промет одређене врсте робе, осим у случајевима када се ради о некој специфичној роби, попут племенитих метала када правно лице мора бити регистровано за уско специјализовану делатност (нпр. златаре, јувелирнице). На лицитацијама на којима се продају моторна возила могу учествовати и физичка лица.

Где иде новац од аукција Сви наши грађани који имају намеру да учествују у лицитацијама могу да се информишу о томе у дневним новинама, јер царинарнице имају обавезу да 8 дана пре одржавања јавне продаје ту информацију објаве у најмање једном дневном листу који покрива целу територију Републике Србије.

Где иде новац од продаје те робе на лицитацијама?

- Новац од продаје робе на лицитацијама слива се директно у државни буџет.

Да ли ће и када бити доступна апликација преко које ће моћи да се купује заплењена роба?

- У Управи царина се интензивно ради на увођењу софтвера који ће омогућити електронску лицитацију царинске робе, па очекујемо да нови начин лицитирања заживи до краја године. То ће донети бројне користи учесницима, јер ће и од куће, једним кликом, моћи да учествују у лицитирању. Цео поступак ће притом бити бржи, лакши и једноставнији. Већи број заинтересованих ће имати прилику да под једнаким условима учествује у јавним продајама, чиме ће се повећавати и цена робе која је предмет продаје, па самим тим и укупан приход остварен на тај начин. То није важно само нама као институцији, већ свим грађанима - јер се стање државне касе и те како рефлектује на живот свих нас.

Прошле године, према доступним подацима напунили готово пола државног буџета. Каква су очекивања за ову годину?

- Прошла пословна година је заиста била изванредна, али нас радује чињеница да ове године остварујемо још боље резултате. Наплаћени приходи у периоду од почетка јануара до краја марта 2019. године, у односу за исти период 2018. године, већи су за око 200 милиона евра, док проценат раста укупно наплаћених прихода у 2019. години у односу на 2013. годину износи 84,78%. Наравно, свакако не може да се заборави чињеница да царинска служба Србије већ неколико година за редом пуни готово половину државног буџета. За сада немамо разлога да очекујемо да ће ове године ситуација бити другачија.

План нам је да у 2019. години наставимо још јачим темпом. Кренули смо крупним корацима ка реализацији Владине стратегије да се комплетно царинско пословање у наредних пет година аутоматизује. Тиме ћемо утицати на побољшање пословне климе, па самим тим и на раст бруто националног дохотка и животног стандарда грађана Србије.