Значајан допринос царинске службе борби против фалсификата

На питање шта царина, као једна од важних карика у овом ланцу, конкретно ради да на нашем тржишту буде мање фалсификата, Јанковић је рекао да фалсификати представљају само део онога што царина покушава да заустави на путу до крајњег потрошача. „Наш посао је сузбијање кријумчарења свега што може да стигне на наше тржиште на нелегалан начин. Фалсификати су само један сегмент нашег рада, али царинска служба Србије од 2004. године, од када у оквиру Сектора за контролу примене царинских прописа постоји Одељење за заштиту интелектуалне својине, својим резултатима дала значајан допринос у овој области. У прилог томе говори податак да је само од почетка ове године откривено преко пола милиона фалсификованих производа, а уништено је преко 700.000 фасификата“, рекао је Јанковић. Новинарку је занимало и како цариник на граници уопште може да зна да ли је нешто фалсификат, ако се зна да се они често уопште не разликују од оригинала. „Управо због тога наши запослени константно пролазе обуке из ове области, које се раде са носиоцима права и наравно са свим другим државним огранима који су заједно са нама на овом послу.  Цариник не мора да буде сигуран да ли је нешто кривотворено или није. Довољно је да посумња“, казао је гост из Управе царина, објаснивши да процедура налаже да се у таквим ситуацијама прекине поступак, роба задржи и томе обавести носилац права, или његов овлашћени заступник. „Носилац права има рок од 10 радних дана да поднесе писану сагласност којом потврђује да се не ради о оригиналној роби и даје сагласност за њено уништење. Дешава се, истина ретко, да роба буде и оригинална, када се царински поступак наставља“, прецизирао је он и додао да се фалсификована роба уништава сечењем помоћу специјализованих машина стационираних у Крушевцу, док парфеме и другу робу која може бити представљати еколошку опасност уништавају специјализоване и за то овлашћене компаније. Новинарка се надовезала питањем, да ли би било могуће, да таква роба уместо да буде уништена, можда буде донирана у хуманитарне сврхе, што је Јанковић детаљно објаснио:

„Царинска служба апсолутно не одлучује о томе. О судбини кривотворене робе одлучује носилац права, односно суд. Осим тога, такву робу не прати докумантација која би потврдила исправност и квалитет производа, па су могуће нежељење последице по безбедност корисника, примера ради, она може бити узрочник здравствених тегоба, попут кожних болесту уку алергија. Дакле, такви производи нису проверени, нити безбедни за употребу, што додатно проблематизује иницијативу да се таква роба донира.“ Шта је оно што се према искуству цариника најчешће фалсификује, било је такође једно од питања, на шта је начелник Одељења за интелектуалну својину одговорио да царинска пракса у свету и код нас показује, да се фалсификује апсолутно све на чему се може добро зарадити, од хране и пића, производа за негу лица и тела, обуће, одеће, аксесоара, до аудио-визуелне опреме, игрица, ауто делова и електричних производа, па чак и лекова и играчака за децу.

„Они који се тиме баве не маре много за опасности које вребају потенцијалног корисника, али кривотворени производи пре свега представљају ризик за крајњег потрошача, да не говоримо каква се штета наноси државном буџету и онима који легално послују, и исто тако не треба занемарити чињеницу да се од зараде остварене незаконитом трговином на црном тржишту, врло извесно финансирају многи други видови криминала“, рекао је он, наглашавајући да граница није једина брана за фалсификате: „Наши тимови за сузбијање кријумчарења ову врсту производа откривају и у тзв. „дубинским контролама“ на целој терторији наше земље. Кривотворени производи све чешће откривамо и у пошиљкана курирских служби, или приликом ванредних контрола њихових дистрибутивних магацина. Међутим, оно што највише забрињава је што се за пласман овакве робе поред кријумчарења, све чешће користи Интернет (огласи, друштвене мреже, аукцијски сајтови и наменски пиратски сајтови), где се нуде чак и лекови и медицинска средства, за која се након одузимања и анализе утврди да су фалсификовани, што значи непроверени, а самим тим небезбедни и потенцијално опасни по здравље.“

Игор Јанковић је на крају објаснио да је део сталне модернизације царинске службе и електронска база података, односно, апликација јавно доступна на сајту Управе царина од прошле године, која садржи податке о заштићеним брендовима, носиоцима права за те брендове и поступцима који се у вези са њима воде, која је намењена привредним субјектима, државним органима, али и заинтересованим грађанима.