Какву кафу пијемо?

 Да бисмо дошли до одговора, редакција „Блица“ контактирала је надлежне институције и стручњаке из различитих области који су поделили своје виђење о слатко-горком тржишту кафе у Србији.

ЦЕНА

Провлачећи се између рафова маркета, просечном купцу у нашој земљи главна водиља кроз пазар и даље је она стара „како напунити корпу, а не ојадити новчаник“. - Све док конкуренција на тржишту није јако изражена, тешко је уједначити цену. На њу утиче глобални фактор пада вредности кафе у свету, али и код нас акцизне маркице.

Имајући на то у виду и плићи џеп купаца, не чуди што се поједина роба продаје „испод цене“, чиме се привлачи тражња - каже економиста Данило Шуковић, додајући да се побољшања на тржишту кафе могу очекивати постепено и не у скорије време.

Уврежена максима међу потрошачима јесте да скупљи брендови морају бити и квалитетнији. Да то није случај, одлучно тврди Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Србије.

- Када смо пре неколико година спроводили истраживање, које је за циљ имало анализу микробиолошких, хемијских, физичких својстава кафе у Србији, могли смо закључити да нема јасне линије између цене и квалитета. Напротив, мање познати брендови који нуде доста повољније неретко су успешније испуњавали параметре од оних популарних марки са вишом ценом. Фактори који одређују колико ће нешто коштати нису реални те цену практично одређује конкурентско стање на тржишту - напомиње он.

ДЕКЛАРАЦИЈА

Упркос томе, из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде наводе да нема разлога за бригу.

- Пољопривредна инспекција је ове године обавила близу 200 контрола и кафа коју пију потрошачи у Србији је безбедна и здравствено исправна. Неправилности на које наилазимо су најчешће везане за декларисање (око седам посто), а необележених сурогата у кафи је све мање - истичу из ове институције. Ипак, Богосављевић наглашава да је проблем декларисања робе озбиљнији него што би се „на прву лопту“ могло помислити, а одговорност је како на инспекторима тако и на произвођачима, трговцима и последњој карики ланца - конзументима.

- Кафа која се меша са јечмом и другим житарицама морала би се декларисати као сурогат кафе, што се не чини. Сем тога, дешава се и да ту техничким пропустом залутају и метални материјали. Општи је утисак да потрошачи постају обесхрабљени јер чак и када пријаве непрописне случајеве неретко изостане реакција надлежних - закључује председник Покрета потрошача Србије.

ПРОПУСТИ У ПРОИЗВОДЊИ

Професорка Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, др сц. Јованка Лаличић-Петронијевић каже да озбиљни прерађивачи кафе прилично одговорно прилазе питању квалитета па су и пропусти сведени на минимум. Већ при увозу сирову кафу мора да прати одређена документација.

- Период стајања сирове кафе на складишту углавном није дужи од неколико месеци. Уз то, велике фабрике имају аутоматизован систем за печење постављен на основу искуства, навика потрошача и жељеног финалног производа - каже она.

Појашњавајући просец производње, Лаличић-Петронијевић истиче да је на нашем тржишту најзаступљенији производ од кафе под називом мешавина печене млевене кафе (најчешћи је спој арабике и робусте) па се пре млевења праве „блендови“ ради прилагођавања укусу потрошача.

- Такође, пре паковања потребно је омогућити кафи да се слегне, односно да се обави дегасификација - процес ослобађања гасова. Како је кисеоник највећи непријатељ ароме кафе, паковање обавља тако да се максимално спречи његов контакт са кафом - подвлачи она.

ИНДИКАТОРИ КВАЛИТЕТА

Професорка подсећа да на квалитет напитка од кафе утиче читав низ фактора - сорта кафе, услови гајења, начин брања и обраде, услови транспорта, садржај примеса, степен печења и млевења, начин паковања, чувања и припреме напитка, квалитета и температуре употребљене воде, пропорције воде и млевене кафе, времена контакта воде и млевене кафе...

- Код одабира кафе, први и најважнији корак јесте да потрошачи буду сигурни да пију праву кафу без додатка недекларисаних сурогата, који мењају боју, мирис и укус кафе, што се може препознати у зависности од њиховог удела (светлија боја, одсуство мириса својственог кафи, недостатак пене при прављену напитка и несвојствен укус или издвајање глобула масти на површини) - објашњава, уз запажање да и даље многи мањи прерађивачи прибегавају коришћењу сурогата без истицања на амбалажи.

Боја печене млевене кафе, додаје, не би требало да буде ни пресветла, ни претамна (осим ако се не ради о производима на којима стоји напомена - тамно печена). Светлије печене кафе обично потрошачи карактеришу као киселе. Честице кафе треба да буду врло фине гранулације и уједначене.

- Треба нагласити да кафа има природну киселост, а да се ради смањења садржаја компоненти које неповољно утичу на киселост напитка и иритирају желудац, кафа понекад третира водом или паром. Такође, кафа која се дуже кува имаће већу киселост - каже саговорница „Блица“.

НЕЛЕГАЛНА ПРОДАЈА

Осим Министарства пољопривреде, контролом производа бави се и инспекција Министарства трговине, туризма и телекомуникација, која проверава регуларност промета робе, а одакле поручују да је у 2016. и 2017. години обављено 271 њих на територији целе земље.

- Од нерегистрованих субјеката одузето је 77,4 килограма кафе у паковању од 100 и 200 грама. Због непоседовања исправа о набавци код регистрованих привредних субјеката стављено је ван промета кафе у количини од 188 килограма.

Посебно истичемо да је на пијацама заступљена и фалсификована кафа и да је тржишна инспекција одузела 43,2 килограма фалсификоване кафе - кажу у том Министарству. Тржишна инспекција поднела је 55 захтева судији за прекршаје.

- Кафе на црном тржишту има, али је ипак уочен тренд смањења промета нелегалне кафе - кажу они, уз напомену да промет кафе у угоститељским објектима није у њиховој надлежности, већ пореске управе.

ПОКУШАЈИ ШВЕРЦА

Према подацима о заплењеној роби из прекршаја којима располаже Управа царина, види се да се укупна количина кафе на годишњем нивоу мери тонама.

- У периоду од почетка 2018. године до краја октобра заплењено је 829 килограма кафе, 6.700 килограма еспресо кафе, преко 4.000 капсула еспресо кафе, преко 1.500 капсула инстант кафе, као и око 150 паковања филтер кафе. Последња заплена кафе догодила се пре нешто више од месец дана на контролном пункту Мердаре, када је спречено кријумчарење поменутих 6,7 тона еспресо кафе, чија је вредност процењена на скоро 58.000 евра - прецизирају у Управи царина.

Они додају да царинска служба није једини орган чији је задатак заплена, те да је неопходна синхронизована акција свих органа који долазе у додир са унутрашњом и спољном трговином.

- Царинска служба је предузела и додатне мере, попут ванредних контрола у путничком промету и „дубинских контрола” мимо граничних прелаза, у унутрашњости територије - упозоравају из Управе.

ОДАКЛЕ НАМ СТИЖЕ КАФА?

- У периоду 2017. године и првих десет месеци 2018. године највише смо увозили сирову кафу пио минас пореклом из Бразила, сирову кафу робуста пореклом из Индије, затим сирову кафу робуста пореклом из Вијетнама и сирову кафу робуста пореклом из Уганде - кажу у Министарству пољопривреде.

С друге стране, према сазнањима тржишне инспекције нелегална кафа на тржиште Републике Србије долази из Босне и Херцеговине, Републике Македоније, Црне Горе...

КАКО РАЗЛИКОВАТИ ЛАЖНУ КАФУ

На питање како грађани да разликују легално набављену кафу од нелегалне, из тржишне инспекције поручују да кафа која се легално налази у промету на српском тржишту поседује акцизне маркице налепљене на паковању. Најсигурњи начин да се купи кафа која је легално стављена у промет јесте да се купује у регистрованим трговинским радњама и да се за купљену робу тражи рачун како би купци били сигурни да су пазарили легално набављену кафу.