Заменик директора о узроцима застоја у теретном саобраћају

Познато је да су задржавања у теретном саобраћају најчешћа на граници са Мађарском и Хрватском, констатовала је новинарка Студија Б, коју је занимало шта се десило протекле  недеље на граници са БиХ када се на Сремској Рачи створила велика колона камиона. Заменик директора је рекао да Управа царина чини све што је у њеној моћи да се проток робе одвија што брже, али да некада узрок вишечасовног чекања камиона у километарским колонама може бити проблем техничке природе. „На граничном прелазу Сремска Рача је пре два дана дошло до 24-часовног застоја због техничког проблема, односно квара на телекомуникационој опреми, што је изазвало потпуни прекид свих комуникација, не само на Сремској Рачи него и на целом подручју. Само су специјализоване екипе „Телекома“ могле да санирају квар, а док то није учињено, све комункације су биле у прекиду. Чим је квар отклоњен, царина и полиција су појачале рад у настојању да се последице дуготрајног застоја што пре санирају, а процедура максимално убрза. Само током тог поподнева и ноћи из земље је изашло и у земљу ушло око 500 камиона“, објаснио је Милошевић. Осврнувши се на дуготрајна чекања на прелазима ка Мађарској и Хрватској, саговорник из Управе царина је указао на то да је међузона на излазу из Србије ка некој од те две суседне земље увек пуна, што је недвосмислени показатељ да дуготрајно чекање није условљено спорошћу наше царинске службе. С тим у вези он је истакао да брзина задржавања на граници зависи од динамике рада пограничних органа суседних држава, на шта српске граничне службе не могу да утичу. Тако хрватски и мађарски цариници и полиција честа и дуготрајна задржавања правдају разним разлозима, као што су пад компјутерског система или детаљне контроле због великог броја миграната. Један од узрока задржавања могу бити и инфраструктурни недостаци. Такав је случај на прелазу Шид, који је, како је гост објаснио, на нашој страни далеко мањи него на Хрватској, што се види и на слици сателитског снимка. „У односу на пандан са хрватске стране, где постоји седам трака и два теретна терминала са око 50 паркинг места, код нас постоје само две траке - улазна и излазна. Дакле, наша страна прелаза је својеврсно уско грло на улазу у суседну земљу, а треба имати у виду да су уласком у ЕУ Хрватска и Мађарска добиле огромну помоћ Европске комисије како би своје граничне прелазе унапредиле и увеле европске стандарде. Ми се морамо борити да се инфраструктура појача. Уз учешће претприступних фондова, наша Влада заједно са Министарством финансија улаже велики новац, односно онолико колико наш буџет дозвољава у обнову инфраструктуре наших прелаза“, нагласио је Веселин Милошевић.

Саговорник је подсетио да је од фебруара 2019, након годину и по дана реконструкције, у функцији гранични прелаз Бајмок-Бачалмаш, један од осам прелаза са Мађарском, у чију је обнову уложено око два милиона евра, од чега већи део из претприступних фондова ЕУ, а мањи део из буџета РС.

Према његовим речима, Влада чини све што је у овом тренутку могуће да се таква ситуација промени набоље, те да  Србија у догледно време добије још нових или обновљених граничних прелаза: „Почела је изградња прелаза Гостун са Црном Гором на постојећој локацији, а крај радова је по уговору предвиђен за 18 месеци. Ускоро почињу и радови на изградњи прелаза Котроман са БиХ, а према најавама требало би да паралелно са изградњом ауто-пута Сремска Митровица-Кузмин и моста на Сави буде реконструисан и гранични прелаз Сремска Рача. Када све ово што сам навео буде реализовано, пропусна моћ наших прелаза биће далеко већа, па ће и гужви бити све мање“, најавио је Милошевић.

Новинарку је интересовало да ли на свим граничним прелазима преко којих се одвија робни транспорт постоје инспекцијске службе чији је рад усклађен са нашим. „Нажалост, то није случај, па је то још један од разлога због којих се возачи жале“, рекао је заменик директора и објаснио да инспекцијске службе, чија је дозвола неопходна како би царински поступак био окончан, нису у надлежности Управе царина нити Министарства финансија.

„Њихово радно време није усклађено са радом царинске службе, нити њихови представници постоје на свим граничним прелазима, упркос нашим иницијативама да се то промени. Због тога би лаик могао да помисли да камиони стоје због царине, а они често стоје због тога што немају комплетну документацију, јер им недостаје уверење надлежне инспекције“, истакао је Милошевић. На крају разговора новинарка се осврнула на новину коју је у марту ове године увела Управа царина и упитала да ли су се сви навикли на употребу електронских локатора.

„Навикли смо се. Локатори су  уведени по Уредби Владе Србије због економских, финансијских и безбедносних разлога. Наша пракса показује да њихово постављање траје минут-два, према томе, царински поступци тиме нису продужени“, нагласио је Веселин Милошевић на крају разговора. Захваливши се госту, новинарка је најавила да се наредних недеља очекују појачане гужве на прелазима због предстојећег Ускрса, прво у западном делу Европе, па онда и код нас, чему ће бити посвећено наредно гостовање саговорника из Управе царина.