Четвртина државног буџета се пуни приходима из Царинарнице Београд

На питање шта царинарницу Београд чини посебном, Поповић је рекао:

„Царинарница Београд не само што је највећа, већ је и најстарија у Србији – о чему се мало зна. Ако свратите у Управу царина, у холу, на самом улазу у зграду се налази изложбена поставка, која прати историјски развој царинске службе од њеног настанка 1804. године. Тај развој је нераскидиво везан за београдску царинарницу“. Додао је да се зграда тадашње београдске царинарнице налазила на Сави, у близини данашњег савског пристаништа, и да су се у њој, у првој половини 19. века, чак играле и прве представе у Београду.

„О томе колики је значај београдске царинарнице у савременом тренутку најбоље говори податак да се приходима које наплати Царинарница Београд пуни чак четвртина републичког буџета“, надовезао се он, рекавши да је током прошле године наплаћено 276 милијарди динара, или око 2 милијарде 338 милиона евра што је за 35 милијарди динара, или 284 милиона евра више него 2017. Упитан како се постижу такви резултати у наплати, управник београдске царинарнице је казао, да је пре свега реч о великој посвећености послу и професионалности запослених, као и о томе, да највеће компаније значајан део пословања обављају управо у царинарници Београд. Он је уз то подсетио гледаоце да је недавно гост баш у овој емисији био и шеф царињења са испоставе Терминал Београд, која ради у склопу београдске царинарнице, када је већ речено да је реч о највећој робној испостави на Балкану.

„Током протекле године је само кроз ту испоставу прошло више од 80.000 камиона, увозно и извозно је оцарињено преко милион и по тона робе, чија вредност износи више од 3 милијарде евра, а не заостајемо ни са бројем путника којих је прошле године било више од 5,5 милиона“, истакао је Поповић. Да би се компанијама олакшало пословање и потенцијални инврститори додатно мотивисали за улагање у нашу земљу, чини се све да Управа царина не буде кочница, већ стимуланс, рекао је он и објаснио:

„Са компанијама градимо партнерски однос заснован на узајамном поверењу, што значи да им пружамо могућност примене разних поједностављења. Најчешћи облици поједностављења су тзв. кућно царињење (што значи да компанија увозно-извозне процедуре може да обави у својим просторијама), а највеће компаније уживају и статус Овлашћеног привредног субјекта који пружа највиши степен поједностављења. Сарадња са привредном заједницом је за нас приоритет, јер што компаније успешније послују, државни буџет је пунији, а то онда значи и бољи стандард свих грађана“. Како се водитељка присетила да се заплењена рооба некада продавала у царинској продавници, Поповић је казао да та продавница одавно не постоји, а да се сва трајно одузета роба излаже јавној продаји. Новац који се на тај начин наплати – слива се директно у државни буџет.

„Прошле године је одржано 106 јавних лицитација, од којих се 49 односи на продају заплењених возила, а 57 на осталу царинску робу. Грађани се на лицитацијама заплењене робе највише интересују за куповину аутомобила, а највећи приход се остварује продајом племенитих метала и луксузних предмета“, рекао је он и додао да је у плану да се ове године уведе софтвер за лицитирање путем интернета, захваљујући ком ће већем броју људи бити омогућено да учествује у јавним лицитацијама, а да притом то могу да раде и од куће. Београдска царинарница је велико путно и транспортно чвориште, а тамо где постоји  велики промет, дешава се и значајан број прекршаја који резултирају запленама непријављене или забрањене робе, констатовао је Поповић, уз напомену да се на београдском аеродрому углавном ради о луксузној роби, попут скупоцених сатова, чија је вредност само током прошле године достигла износ од готово пола милиона евра.

„Путници мисле да уколико нов сат носе на руци да их то ослобађа обавезе његовог пријављивања, што наравно није тако. Често, на пример, нови сат од више хиљада евра ставе на руку, а ми прегледом пртљага нађемо кутију, па чак и рачун за тај сат“, истакао је управник београдске царинарнице. Он је на крају гостовања подсетио, да држављани Србије у земљу могу без плаћања дажбина да унесу робу у вредности до 100 евра.

„Вредније ствари треба да пријаве и за њих плате увозне дажбине. Обавеза пријављивања вреднијих ствари важи и за транзитне путнике, без обзира на то што не остају у Србији. То значи да треба да их пријаве и на тај начин избегну могуће непријатности“, закључио је Жељко Поповић.