Цариници на аеродрому спремни за празничне гужве

„Домаћи путници, односно резиденти дужни су да пријаве робу коју доносе из иностранства чија вредност прелази 100 евра, јер имају право на повластицу која им омогућава да буду ослобођени плаћања увозних дажбина на робу до тог износа. А што се тиче нерезидената, односно страних држављана, они су дужни да приликом уласку у Србију пријаве скупоцене ствари, дакле да се након преузимања пртљага упуте у црвени контролни пролаз где ће то обавити“, рекао је Раичевић.

Када је реч о личном пртљагу, он је објаснио да се на њега не плаћају дажбине, али и да се на лицу места утврђује шта је предмет личног пртљага. Под њиме се углавном подразумева гардероба, флаша пића, бокс цигарета, парфем, тоалетна вода и лекови за личну употребу потребни за време путовања, а његова садржина се посматра у односу на дужину боравка, годишње доба, занимање путника и сл. „Све осим личног пртљага и робе чија је вредност изнад 100 евра подлеже плаћању царинских дажбина и таквим путницима је намењен црвени контролни пролаз. У супротном, ако вас цариник заустави и нађе вам непријављену робу, ви сте у царинском прекршају“, додао је вођа смене на аеродрому рекавши да се варају они који рачунају на срећу и на то да неће бити заустављени у зеленом контролном пролазу.

Раичевић је у програму објаснио да транзитни путници који само пролазе кроз нашу земљу на путу до свог коначног одредишта такође имају обавезу да пријаве вредније предмете које носе са собом, без обзира на то што не остају у Србији. Потребно је, како је истакао, да их пријаве и попуне Образац о привременом увозу, након чега без плаћања дажбина и непотребних казни могу безбрижно да наставе своје путовање. Гост из царине је у емисију донео и примерак поменутог Обрасца како би гледаоци могли да виде како он изгледа. На питање да ли се и лап-топови могу сматрати делом личног пртљага, Раичевић је објаснио да домаћи путници приликом изласка из земље такође треба да попуне Образац о привременом увозу/извозу и да у њега унесу све скупоцене ствари које намеравају да врате са собом, па самим тим и лап-топове.

„То је формалност која се брзо обави на излазној царинској контроли и на основу тога се види да је тај лап-топ изнет из Србије и да је овде купљен. Путници могу са собом да носе и фискални рачун из продавнице у којој је он купљен, или пак гаранцију, што је такође доказ да је реч о роби домаћег порекла и наравно, начин да се избегну непријатности”. Андрија Раичевић се сложио са водитељкином опаском да се стиче утисак појачаних царинских контрола, јер се велики део пртљага упућује на скенер.

„Захваљујући рентгенској контроли можемо да прегледамо много већи број путника. Међутим, на тај начин не можемо прецизно да видимо садржину пртљага, али нам то може бити индикатор за детаљан преглед“, казао је он и додао да сумњу цариника могу да изазову различите ствари. „Нема ту правила. Важан је говор тела и понашање путника, мада сваки путник другачије реагује на царинску контролу. Многи су већ нервозни због самог пута и лета авионом, али нервоза не мора да буде индикатор за заустављање путника. Сматрам да је ипак пресудно дугогодишње искуство, јер се то онда просто осети“, закључио је Раичевић.

Похваливши Управу царина да редовно обавештава јавност о значајнијим запленама, новинарка Студија Б је упитала саговорника да прокоментарише све чешће случајеве кријумчарења скупоцених сатова. Од свог госта могла је да сазна да је на аеродрому ''Никола Тесла'' од почетка године забележено 11 таквих прекршаја, у којима је заплењен 21 луксузни сат, чија укупна вредност достиже износ од око пола милиона евра. „Можда је најзанимљивија заплена осам скупоцених сатова из Америке које је путник покушао да сакрије у тостеру. Осим тога интересантне су и неке друге заплене попут коже  и лобање црног медведа, а имали смо и кожу леопарда. Ради се о ретким врстама које су заштићене ЦИТЕС Конвенцијом и за чији је промет потребна посебна дозвола“, навео је Раичевић неколико интересантних примера из праксе за крај гостовања.