Физичко разгледање возила заказано за среду 28. септембар 2022. године, од 09:00 до 12:00 часова, на локацији складишни простор Царинарнице Ниш, Милоша Обилића 115, Гаџин Хан. 

Рок за пријављивање и уплату неопходне кауције је 2. октобар 2022. године до 24:00 часа. 

Детаљне информације о општим условима учешћа и корисничко упутство доступни су како у самој апликацији, тако и на сајту Управе царина у рубрици ''Објашњења'' https://www.carina.rs/dokumenti/carinski-propisi/objasnjenjaupravecarina.html

Срећно лицитирање свим учесницима жели Управа царина!

Да је на испостави Аеродром Никола Тесла било сличних покушаја шверца наркотика, који су откривени захваљујући стручности, доброј техничкој опремљености и искуству цариника, посведочила је Бранка Поповић, шеф ове испоставе.

1) Храна животињског порекла сходно Наредби о одређивању граничних прелаза преко којих ће се вршити увоз и транзит пошиљки и пратећих предмета које подлежу ветеринарско санитарној контроли („Службени гласник РС“ број 14/2011 и 141/2022 - даље Наредба) може се увозити само преко следећих граничних прелаза:

• кад се превозе средствима железничког саобраћаја: Вршац, Димитровград, Суботица, Шид, Прешево (Ристовац) и Пријепоље; • кад се превозе средствима друмског саобраћаја: Ватин, Градина, Хоргош, Батровци, Сремска Рача, Мали Зворник (Нови мост), Прешево и Гостун; • кад се превозе средствима речног саобраћаја: Велико Градиште и Бездан; • кад се превозе средствима ваздушног саобраћаја: Београд

На основу информације добијене из Управе за ветерину на следећим граничним прелазима инспекција ради 24 часа дневно:

• Батровци• Хоргош• Прешево

2) Контрола хране биљног порекла и делом хране мешовитог порекла се врши у унутрашњости Р. Србије и сходно томе може се увозити преко било ког граничног прелаза (нпр. кекс, чоколада, сокови,....)

Изузетак од овог правила је ситуација када храна подлеже и контроли граничне фитосанитарне инспекције, сходно Закону о здрављу биља („Сл. гласник РС“, број 41/2009 и 17/2019). На пример свеже воће и поврће, брашно, пиринач и сл.. У том случају храна биљног порекла се може увозити само преко граничних прелаза који су наведени у Наредби о одређивању граничних прелаза преко којих ће се увозити, провозити и извозити пошиљке биља, биљних производа и прописаних објеката („Сл. гласник РС“, број 107/2009) из разлога што се контрола хране мора извршити и сходно Закону о здрављу биља.

Ова храна, која подлеже контроли две инспекције, се може увозити само преко следећих граничнх прелаза и то:

• превозним средствима железничког саобраћаја: Вршац, Димитровград, Суботица, Ристовац, Шид, Кикинда, Пријепоље и Брасина; • превозним средствима друмског саобраћаја: Ватин, Градина, Хоргош, Прешево, Мали Зворник - Нови мост, Сремска Рача, Котроман, Батровци, Богојево и Гостун; • превозним средствима речног саобраћаја: Велико Градиште и Апатин Лука Богојево; • превозним средствима ваздушног саобраћаја: Београд;• поштанске пошиљке биља и биљних производа могу се увозити, провозити и извозити само преко следећих граничних прелаза: Београд, Ниш и Нови Сад

На основу информације добијене из Управе за заштиту биља на следећим граничним прелазима инспекција ради 24 часа дневно:

• Батровци• Хоргош

• Прешево (сваког дана од 7 до 17h током зиме / 7 до 19h током лета)

3) За мешовиту храну која садржи састојке биљног и животињског порекла уколико подлеже контроли граничне ветеринарске инспекције примењује се процедура наведена у тачки 1), док уколико подлеже контроли фитосанитарне инспекције за безбедност хране и хране за животиње биљног и мешовитог порекла примењује се процедура наведена у тачки 2).

4) Контрола хране ни биљног ни животињског порекла (нпр: вода за пиће у оригиналној амбалажи, со за људску исхрану, дијететски производи, храна за бебе-замена за мајчино млеко и сл ) коју врши санитарна инспекција спроводи се у унутрашњости Р.Србије и сходно томе може се увозити преко било ког граничног прелаза.

– У Закону о буџету за 2018, држава нам је задала да наплата царине буде већа 11, а ПДВ-а 19 одсто – каже Томић.

У Царини знају да задате проценте повећања увозних дажбина могу да остваре само ако појачају сузбијање сиве економије, односно шверца.

После потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са Европском унијом 2008, у којој је на име царина наплаћено 64,8 милијарди динара, с њиховим смањивањем од почетка 2010. и коначним укидањем, у 11 месеци 2017. наплаћено је само 36,12 милијарди динара. Зато се царинска служба годинама усмерава на бољу наплату других дажбина – ПДВ-а при увозу и акциза.

Влада је 2014. усвојила Национални програм за сузбијање сиве економије, основала је и посебно Координационо тело које прати рад и резултате свих надлежних за остваривање тог задатка. Постављен је циљ да се 11 милијарди евра, колико се годишње створи у сивој зони пословања, а не опорезује се, што је око 30 процената БДП-а, сведе на средњоевропски просек од око 20 одсто. Први човек Царине тврди да ова државна служба испуњава своје обавезе.

– Појачали смо контроле на граничним прелазима и у унутрашњости земље, тако да у сарадњи са другим органима, који се боре против нелегалне трговине, системски сузбијамо ту пошаст – каже Томић. – Размењујемо информације са припадницима БИА и МУП-а, као и са царинама других држава, а нарочито са колегама из региона, са којима је комуникација све боља. Каже да од 2015. вредност заплењене кријумчарене акцизне робе из године у годину обара рекорде. Нарочито резаног дувана и цигарета, који се све више кријумчаре. Разлог је једноставан: нелегално произведена паклица кошта 50 евроценти, легално произведена двоструко више, а у земљама ЕУ продаје се за 2,5 евра.

– Резултати заплена акцизне робе и током ове године указују да је кријумчарење цигарета у порасту – напомиње Томић. – Мислили смо да је са заплењених 77.000 боксова цигарета прошла година била рекордна, али до новембра 2017. запленили смо 81.000 боксова. До разлике је дошло због тога што шверцом цигарета може да се оствари велика зарада на разлици у цени. Нарочито ако нелегалан товар дође до западноевропског тржишта, где је цена цигарета неупоредиво виша него код нас.

Од 2015. године до новембра 2017. царинска служба је запленила и готово 6,5 тона дувана, али се чини да је шверц ове акцизне робе мање исплатив, јер количина заплењеног дувана опада. И прошле и ове године заплењена је по једна тона.

– Од 2015. до данас запленили смо 133.000 литара течног горива – наводи Томић. – Гориво у суседним државама јефтиније је него код нас, тако да је много оних који би на недозвољен начин да зараде на разлици у цени.

Томић наводи пример с краја новембра, када је после дужег праћења откривен превозник горива који је на заиста маштовит начин поткрадао државу. Уместо да извезе течни гас у Босну и Херцеговину, камион ове фирме је из Србије покушао да пређе границу са цистерном напуњеном водом. У повратку из БиХ возачи су подносили документацију да им се врати ПДВ за извезени течни гас. Тако би се са државним новцем за извезену воду, возач вратио са цистерном напуњеном јефтинијим природним гасом, који би у Србији продао „на црно” по вишој цени.

Ове године наши цариници открили су и запленили 4,5 милиона евра које су страни, али и наши грађани покушали да прокријумчаре. Највећа појединачна заплена је била на Прешеву – три и по милиона норвешких круна, што је око 390.000 евра. Према речима Рибаћа, приметно је да из године у годину расте износ заплењених новчаница за које се сумња да су потекле од нарко-бизниса.

Зато наши цариници са партнерским службама стално размењују информације јер се само тако преступницима и криминалцима може стати на пут. - Можда ће се они трудити да увек буду корак испред нас, али ми ћемо им "дисати за врат" - каже Рибаћ. - Криминал не познаје границе, зато је неопходна сарадња са колегама из региона, али и заједнички рад свих служби у нашој земљи. Податке размењујемо 24 сата.

Недавно је припадницима овог одељења стигла оперативна информација да су кријумчари наркотика открили нови начин преноса дроге, најчешће кокаина. За људске "муле" су готово сви чули, али је пре извесног периода откривен случај у Шпанији, која је увезла 50 крава из Бразила. Продавац и купац, према пратећој документацији, били су локални сточари. Желудац ових животиња био је пун кокаина. Модус је био такав да се краве успавају, а да им се онда убаци наркотик. Бродовима су транспортоване до луке у Шпанији.

Бразил је познат по извозу стоке и меса, па то у први мах није изазвало већу пажњу. Ипак, ускоро је откривена цела превара. Поред крава, за кријумчарење најуносније дроге на свету користе се и врхунски пси. И њих криминалци прво успавају, а онда им убацују дрогу. У овакву врсту "мула" нарко-босови транспортују од пола до килограм кокаина. У пратећој документацији обично се наводи да је реч о псима који иду на међународне изложбе. Тако се кријумчарима чини да ће лако да пређу границу. - Сналазе се на различите начине - преноси нам Рибаћ искуства страних колега. - Наше је, међутим, да их ухватимо. Зато наш дан траје, могу слободно да кажем, 25 сати. Недавно је, рецимо, уочено да су подметачи за тањире нешто веће тежине него обично. Утврђено је касније да су потапани у течни кокаин. То се ради и са теписима, таписеријама... Понекад се такви пакети шаљу са фиктивне адресе из неке јужноамеричке земље на неку од фиктивних адреса у Европи. Као својеврсне "муле" користе се и воће и поврће. Недавно је у неколико шпанских маркета пријављен велики број рекламација насамарених купаца. Жалили су се да су банане покварене и пуне "неког праха". Ускоро је откривено да је из коре банана вађено вође, па су пуњене кокаином, а потом лепљене да изгледају као праве.

- Наши службеници са Управом криминалистичке полиције и њеном Службом за сузбијање организованог криминала, као и Безбедносно-информативном агенцијом, помно прате све најсавременије "тенденције" када је реч о кријумчарењу наркотика - истиче Рибаћ и кроз шалу додаје: "Њихова машта је неограничена, али се ми не дамо. Покушавају да искористе и гужве на границама и ситне сате, када мисле да смо успорени и успавани. Увек погреше. Нарко-босови смишљају увек нове шеме, па тако формирају чак и нарко-конвоје. Спреме три аутомобила. У два по килограм, а у трећем и до 70 килограма наркотика.И док се полиција и цариници баве са прва два, чији возачи глуме нервозу и привлаче пажњу како би били ухваћени, онај у ком има највише дроге покушава да прође. Али, наши цариници знају и за ту цаку."

И малинои откривају дрогу

Цариници и њихове колеге из Одељења за сузбијање кријумчарења имају најсавременије скенере у Србији и другу опрему, квалификоване оперативце, а ускоро ће им се придружити и врхунски обучени пси, расе белгијски овчар - малинои.- То су пси обучени за откривање цигарета, експлозива и наркотика - наводи Рибаћ. - Неке од животиња биће обучене за детекцију две врсте робе, рецимо, експлозива и цигарета...

Голубови у рукавима

Несвакидашњи, готово бизаран случај,открили су наши цариници на Аеродорму "Никола Тесла". Пажњу им је привукао један путник са дугачком јакном дебелих рукава. Прегледали су му ручни пртљаг при изласку из земље, а на питање да ли има нешто да пријави, одговорио је да нема. - У једном тренутку из његовог правца почели су да се чују чудни звуци - прича нам Иван Рибаћ. - Као неко пијукање. Затражено је да скине јакну. У његовим рукавима на постави су биле зашивене кратке чарапе. У свакој од њих био је голуб. Само су им главе вириле. Укупно шест птица. Одбио је да одговори шта ће му. Голубови су му одузети. Није нам било јасно како је мислио са њима у авион.

- Ново руководство царине успело је да појачаном контролом рада самих службеника, али и савременом технологијом која је набављена последњих година подигне значајно своју ефикасност. Бележе се готово неколико пута веће заплене илегалне робе у односу на оне које су биле до 2013. године. Бројке јасно указују на то да је било доста пропуста у раду. Другим речима, корупција је била пракса која је сада сведена на појединачну појаву. Да су побољшања велика, потврђује и Брисел, који је похвалио мере које је наша Управа царина предузела да би се приближила стандардима Европске уније - објашњава наш саговорник. Он додаје да је и Влада знатно помогла томе да се царинска управа модернизује.

- Донете су важне одлуке које се односе на модернизацију царинских процедура, које све више смањују простор за дискреционо деловање службеника јер поступци постају електронски и аутоматизовани. На тај начин се и простор за корупцију знатно смањује. Важно је и то да и оне службенике који се открију у нелегалним радњама више не прикривају, већ напротив, против њих се воде дисциплински, али и кривични поступци. У 2016. години изречено је 28 дисциплинских мера за тежу повреду службене дужности, шест запослених је удаљено са радног места, а за 35 царинских службеника поднети су предлози за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности - каже наш извор. Унутрашња контрола царине откривала је и санкционисала службенике умешане у шверц. У Управи царина потврдили су сазнања "Блица".

- Тачно је да је за непуне три године значајно побољшан проценат откривања и заплене нелегалне робе. То је урађено зато што се у Управи царина континуирано боримо против корупције у својим редовима, и у ту борбу укључени су сви запослени у служби. Унутрашња контрола Управе царина је носилац стратегије те борбе и чинимо све како би се интегритет цариника изградио и оснажио. Најбољи резултати су постигнути у заплени цигарета, где је за непуних 11 месеци ове године одузето чак 81.000 боксова, што је апсолутни рекорд јер је у 2016. за 12 месеци заплењено 77.000 боксова - кажу у Управи царина.

Заустављени илегални преласци

Од јануара 2015. до новембра 2017. године Управа царине је спречила 1.408 миграната који су покушали нелегално да пређу границу. Реч је углавном о људима који, бежећи од ратова који се воде у земљама Азије и Африке, пролазе кроз Србију и траже уточиште на територији Европске уније.

Како преко границе пренети слику Саве Шумановића, чувеног шидског уметника чија платна достижу цену и до 200.000 евра? Легалан начин је поседовање неопходне дозволе, односно документације да слика припада ономе ко је носи. Међутим, многи шверцери уметнина покушавају преко границе да пренесу уметничко дело нелегално, тако што слику сакрију, на пример, испод седишта аутомобила или у пртљаг. Дешава се и да путници нису свесни да вредна дела не могу једноставно да понесу са собом у другу земљу, већ да им је, без обзира на то што су њихова, потребна документација која о томе сведочи. Такав случај догодио се пре неколико година, када се једна путница одлучила да из Москве донесе две слике Саве Шумановића, најзначајнијег сликара српске уметности 20. века. Када су цариници на београдском аеродрому, код ње нашли два пејзажа из 1933. и 1935. године – један зимски, а други с карактеристичним кућерцима из околине Шида, тврдила је да су слике њено власништво. Међутим, она код себе није имала никакав документ који би то и потврдио. Како се касније испоставило, радило се о оригиналним Шумановићевим уљима на платну, а слике су привремено задржане управо због недостатка било какве пратеће документације. Уколико неко жели такав предмет да изнесе из земље, он мора да поседује дозволу, односно решење, које издаје Републички завод за заштиту споменика културе или ако је реч о публикацијама Народна библиотека Србије'', каже за наш лист Слободан Томић, начелник Одељења за царинске процедуре. Он додаје, да дозволу за извоз таквих предмета са подручја Војводине издаје Покрајински секретаријат за културу.

"Задатак цариника није да процени да ли је неко дело оригинално или не, јер је то посао за стручњаке. Драгоцено је, међутим, то да наш службеник пронађе дело наше или стране културне баштине и спречи да оно нестане без трага у нелегалним токовима",објашњава Томић.

Последњих година у експанзији је и шверц уметнина и антиквитета. Овај вид кријумчарења убраја се међу најпрофитабилније и заузима четврту позицију после трговине дрогом, оружјем и људима. Према речима нашег саговорника кријумчари уметнина најчешће траже пролаз до европских градова, јер је наша земља - земља порекла, транизитна рута, али не и крајње одредиште. У прилог овоме говори и акција од пре неколико година када су цариници на граниччном прелазу Вршка Чука спречили покушај изношења  68 слика и 4 скулптуре из земље. Реч је о делима пет реномираних савремених америчких уметника: Дејвида Сатера, Дејвида Гослина, Маријан Бингам, Џудит Џуди и Росане Азар. Претходно су на овом истом прелазу цариници спречили холандског држављанина, који се представио као бизнисмен из Мастрихта, да у Бугарску изнесе 48 уметничких слика савременог холандског аутора.

За кријумчарење уметнина и антиквитета шверцери најчешче користе сопствена возила, која су некада и адаптирана за потребе кријумчарења, потом возаче аутобуса којима робу дају на превоз или особе које често путују у земље Западне Европе користећи неки од граничних прелаза који се налазе на том путу. Најчешће су то велики прелази попут Батроваца, Хоргоша и Келебије.

Једна од најинтересантнијих заплена догодила се пре месец дана на Хоргошу. Тада је откривено 11 антиквитетних сатова и накит, међу којима и џепни сат ''Patek Philippe'' из 1921. године, направљен од 18-каратног злата, за који се верује да има и велику колекционарску вредност. Како је реч о једном од најпознатијих сатова на свету, а зна се и да су то лимитиране серије, врло је вероватно, да је припадао некој познатој личности тог доба, што му додатно диже вредност, која може да достигне вртоглаве цифре на аукцијама, нарочито ако се испостави да заиста припадао, како се у јавности лицитира – Кенедијевом лекару. Тада су цариници код тројице наших држављана, који су путовали из Минхена ка Београду открили и три прстена са драгим камењем и један златни брош. Овде се, без дилеме ради о шверцу веома вредних колекционарских експоната, а колика је та вредност, знаће се тек након стручне експертизе.Баш на овом истом прелазу је у јулу спречено кријумчаренје два Јеванђеља из 17. и 18. века. Занимљиво је да су Јеванђеља пронађена код Грка, који је путовао из Бугарске ка Бечу где ради као кувар. Неколико месеци раније је на Келебији код британског брачног пара турског порекла, пронађена уметничка слика и 10 примерака старог ватреног и хладног оружја. На Келебији је крајем прошле године такође заплењена и вредна уметничка слика, уље на платну непознатог аутора на чијој је полеђини исписан назив: "Иn der Campagna, Via Roma".

"Реч је о изузетно скупој роби за коју овде нема довољно купаца, па се кријумчари оријентишу ка платежнијем, углавном западноевропском тржишту. Илегалан промет уметнина не би ни постојао да нема тржишта које формирају имућни колекионари, од којих су само неки истински заљубљеници у своје колекције, док други на тај начин покушавају да "перу новац" стечен криминалом – трговином дрогом, продајом оружја", закључује Слободан Томић.

Места на којима завршавају ови предмети најчешће стране аукцијске куће или сајмови антиквитета, а зарада се мери десетинама хиљада евра.

Поред спорног товара задржан је и камион са приколицом пошто вредност робе прелази трећину вредности возила.

Путнику је враћен дозвољени износ од 10.000 евра, док је остатак привремено задржан.

Овим пројектом Србија се угледа на најразвијеније земље Европе, међу којима су Немачка и Француска, али и суседна Румунија, која је на овом пољу постигла значајне резултате захваљујући својој царини која важи за једну од јачих када су у питању службени пси. Они их у свом саставу имају више од педесет. Царинска служба Немачке има око 400 паса међу којима доминирају немачки овчари, а овај број не обухвата псе које користе војска и полиција. Немачки овчари су њихова аутохтона раса, а у овој земљи раде и специјализоване одгајивачнице из којих се пси касније регрутују у службу. Цариници из Француске имају око 300 обучених паса.

Размена кључних информација и њихово укључивање у домаћа стратегије је пракса развијених, интернационалних компанија, што значајно помаже у обуци домаћих стручњака и јачању њихових капацитета. Тако је практичне савете о узгоју и обуци паса трагача менаџер за корпоративне послове у ЈТИ-у Владимир Типсаревић добио кроз сарадњу са колегама из Румуније, који четири године заредом успешно спроводе овај пројекат. Резултати који су тамо остварени су заиста одлични - за четири године укупно 43 пса су учествовала у више од 2.100 заплена у којима је откривено више од осам милиона различитих комада цигарета, док је вредност казни које су платили кријумчари због нелегалног промета 1,6 милиона евра.

"Намена ове донације је да ојача царинске капацитете уводећи још један начин контроле уласка  нелегалног дувана на граничним прелазима широм земље. Пси су потпуно мобилни и могу да покрију више локација у истом дану. Ова донација је у складу са дугорочном стратегијом ЈТИ да гради и одржава односе са надлежним државним институцијама због заједничког циља – спречавања шверца", наводи Типсаревић.

ЈТИ је 2011. године потписао и Меморандум о разумевању са Управом царина и од тада је компанија на различите начине помагала рад ове институције, претходно донирајући униформе и фотоапарате који су били неопходни за јачање капацитета службе.

"У мају је формиран нови Одсек за царинску контролу уз употребу службених паса. Нећемо стати на овој скромној бројци. Већ смо у преговорима са различитим институцијама и желимо да набавимо још квалитетних паса. Настојаћемо да идемо у корак са развијеним царинским администрацијама које имају много више паса од нас", каже Раде Кнежевић, начелник Одељења за анализу и управљање ризиком у Управи царина.

Он је истакао да компанија ЈТИ и Управа царина имају заједнички интерес.

"Пословна заједница и те како  може да да свој допринос дизању степена безбедности на границама. Дуванској индустрији је у интересу да се кријумчарење дувана и дуванских прерађевина сведе на најмању могућу меру. Реч је о компанијама које овде плаћају порез, а кријумчари и њима и нама праве штету", рекао је он.

Цариници на Хоргошу запленили сат КЕНЕДИЈЕВОГ ДОКТОРА у који је погледао када је забележио време смрти председника Америке

На граничном прелазу Хоргош недавно је заплењено 13 сатова, међу којима и један марке “Patek Philippe“ из 1921. године за који, како ексклузивно сазнаје “Блиц“, цариници претпостављају да је припадао лекару убијеног председника САД Джона Ф. Кенедија. Према информацијама до којих смо дошли, тај џепни сат потиче из лимитиране серије чувеног произвођача који сам по себи има изузетно велику колекционарску вредност, а прати га и прича да је Кенедијев лекар погледао баш у тај сат како би забележио тачно време смрти председника САД, што му драстично подиже цену на тржишту.

Начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина Иван Рибаћ потврдио је да је реч о једном од најпознатијих сатова на свету, уз напомену да не искључује могућност да је припадао некој познатој личности када се зна да су то сатови из лимитираних серија.

- У овом тренутку не искључујемо могућност да је потекао из неког кривичног дела, као што је пљачка приватне колекције или залагаонице на Западу, што ћемо свакако проверавати у наставку нашег рада на овом случају - изјавио је Рибаћ. Шеф суботичког Одсека за сузбијање кријумчарења Светозар Накарада прецизирао је да је тај сат без механизма тежак око 117 грама и да је направљен од 18-каратног злата.

- Вредност оваквих примерака може да достигне вртоглаве цене на колекционарским аукцијама, али ми ћемо о вредности моћи нешто да кажемо тек након стручне експертизе која је у току - нагласио је Накарада.

Подсетимо, цариници су тада, поред сатова, запленили и три прстена са драгим камењем и један златан брош у аутомобилу “волво В5“ београдских регистарских ознака којим су тројица српских држављана путовала из Минхена у Београд.Возач аутомобила, Београђанин (77), пријавио је да носи 12 литара вина и слаткише, док су његови сапутници, један 30-годишњак и његов отац рекли да имају само лични пртљаг. Цариници су међутим у пртљагу 30-годишњака пронашли 11 мушких ручних и џепних сатова познатих робних марака као што су “Лоwентхал“, “Омега“ и “Зенитх“, прстен са зеленим каменом за који се сумња да је смарагд и један златни брош.

У личној торбици возача цариници су потом открили и џепни сат марке “Патек Пхилиппе“, као и још један, такође вредан ручни сат марке “Аудемарс пигует“, а потом су прегледом његовог новчаника пронашли још два прстена од белог злата са дијамантима.

“Patek“ из 1933. продат за 18,5 милиона фунти

Сатови “Патек Пхилиппе“ продају се по цени од неколико хиљада до неколико милиона евра. Сат серије “Суперцомплицатион“ тог швајцарског произвођача из 1933. године чији је власник био милионер Хенри Грејвс, чувени банкар из Нјујорка, на једној аукцији у мају 2017. године продат је за вртоглавих 18,5 милиона фунти.

Путник је по откривању трофеја изјавио да га је купио на пијаци у Немачкој и да није знао да се ради о заштићеној врсти за чији му пренос преко границе треба дозвола. Овакви случајеви су постали све учесталији, како када су у питању заштићене врсте по међународној ЦИТЕС конвенцији о трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре, тако и када се ради о ловним врстама које је Република Србија заштитила националним прописима. Сличан случај откривен је на аеродрому ''Никола Тесла'' у августу ове године, када је у пртљагу путника који је допутовао из Истанбула откривена препарирана глава исте врсте срндаћа која је заштићена националним прописима. Путник који се тада нашао у прекршају је изјавио да је трофеј донео из иностранства, јер му је било лакше да га тамо набави, уз то и по нижој цени.

Детаљним прегледом утврђено је да се у товару налази 96.000 лизалица „Disney Frozen Snow Pop“ и 90.000 гумених бомбона „Frozen Gummy roll Popping“. Ово је други пут у последњих месец дана да се на истом граничном прелазу задржавају товари производа у чију се оригиналност, па самим тим и здравствену исправност, сумња.

Како граница представља прву брану између осталог и за фалсификате, царинска служба има обавезу да за сваку робу, за коју се посумња да је плагијат, прекине царински поступак и о томе обавести носиоца права, односно његовог овлашћеног представника. Носилац права има рок од 10 радних дана да поднесе писану сагласност да је роба кривотворена и да сагласност за њено уништење. У конкретном случају, цариници су посумњали у оригиналност жига на амбалажи, као што је то био случај и са товаром пакистанских карамел бомбона задржаних 1. децембра на истом прелазу. Због тога су и предузели мере које предвиђа закон – прекинули су царински поступак и о случају обавестили заступника права интелектуалне својине поменутог бренда, као и увозника спорног товара. Наглашавамо да прехрамбени производи свакако не могу да се увезу у земљу без дозволе надлежних инспекцијских служби, што значи да без потврде да су безбедни за употребу неће ни моћи да се нађу у слободној продаји.

Појачана фреквенција путника током великих празника за царинике је уобичајна и очекивана појава, па су у складу са тим предузете све мере како би успоравање промета свело на минимум. На ударним прелазима, попут Хоргоша, отворене су све траке (6 за путнички и 1 за аутобуски саобраћај), а смене појачане додатним бројем службеника. На том прелазу је од 21. до 24. децембра у земљу ушло готово 115.000 путника, што је и више него дупло више у поређењу са уобичајним данима, а иста ситуација је и са бројем аутомобила и аутобуса чији је број такође био дуплиран. Још један фреквентан правац води преко граничног прелаза Батровци, где је упркос максималном броју отворених трака и ангажованих службеника, било готово 5 пута више путника и возила у односу на уобичејене околности. Од четвртка до понедељка у нашу земљу је на том прелазу ушло преко 88.000 путника у односу на стандардних 20-ак хиљада.

Без обзира на све предузете превентивне мере, у тренутку налета толиког броја путника, нормално је да дође до слабљења пропусне моћи прелаза, а посебно када се има у виду да време чекања зависи и од ефикасности рада пограничних органа суседних држава. Наглашавамо да царинска процедура на нашој страни траје свега неколико минута и као таква не може бити узрок успоравања, већ узроке пре свега треба тражити у огромном броју путника који желе да пређу границу у истом тренутку.

Путници треба да знају да се у празничној сезони притисак на граничне прелазе дуплира, јер је Србија транзитна земља кроз коју поред наших људи на привременом раду у иностранству пролазе и држављани других земаља попут Турске. Зато увек саветујемо путнике да размотре и алтернативне прелазе: за Хоргош то су Бачки Виногради, Бајмок, Ђала и Келебија, за Батровце  - Шид, док се у случају Прешева као алтернатива најчешће користи Прохор Пчињски. Ко жели може из Мађарске да крене и ка Румунији, па да потом из ње пређе у Србију на прелазу Српска Црња. Инфраструктура ка Црној Гори још треба да се развија, јер за сада нема адекватне алтернативе за прелаз Гостун који и сам располаже са свега две саобраћајне траке. Ударни талас путника који долазе за празнике је прошао, тако да се наредног викенда не очекује да се та ситација понови. Тренутно нема никаквог задржавања на прелазима, а појачани промет се очекује поново за викенд 7. и 8. јануара, само у супротном правцу – на излазу из земље.

Подсећамо да добро информисани путници могу допринети убрзавању граничне процедуре, чиме ће гужве бити смањене, а грађанима путовање олакшано. Зато саветујемо да се путници претходно добро информишу, што могу учинити и на сајту Управе царина, где могу наћи брошуру под називом ''Водич за путнике'' са бројним корисним информацијама. 

Међу компанијама које су носиоци овог статуса, седам има сертификат који обједињује  царинска поједностављења, сигурност и безбедност, три су добили статус ОПС за сигурност и безбедност, док једна компанија овај статус има само за царинска поједностављења. Увођење статуса ОПС, уз примену поједностављених процедура, до сада је један од наших најзначајнијих доприноса олакшању пословања привредних субјеката.

Институт ОПС се у Европској унији примењује од 2008. године. Када је реч о његовом увођењу у земљама Западног Балкана, може се рећи да је Србија највише напредовала у поређењу са другим земљама овог региона.